1И кад је излазио из храма, рече му један од његових ученика: „Учитељу, види какво камење и какве грађевине!”
2А Исус му рече: „Видиш ли ове велике грађевине? Неће остати ни камен на камену који неће бити срушен.”
3И кад је седео на Маслинској гори, према храму, питаху га насамо Петар и Јаков, Јован и Андреј:
4„Кажи нам кад ће то бити, и какав је знак кад ће се све то свршити?”
5А Исус поче да им говори: „Пазите да вас ко не заведе.
6Многи ће доћи у моје име говорећи да сам ја, те ће завести многе.
7А кад чујете за ратове и гласове о ратовима, не плашите се. Јер то мора да буде, али још није крај;
8јер ће устати народ на народ и царство на царство. Биће земљотреса по разним местима, биће глади. То је почетак невоља.
9Али ви се чувајте; предаваће вас судовима, па ће вас тући у синагогама и изводиће вас пред намеснике и цареве мене ради, за сведочанство њима.
10Треба најпре да се проповеда јеванђеље свима народима.
11А кад вас воде и предају, немојте унапред бринути шта ћете говорити, него што вам се да у онај час, то говорите; јер нећете ви говорити, него Дух Свети.
12И предаће брат брата на смрт и отац дете, устаће деца на родитеље и убијаће их.
13И сви ће вас мрзети због мога имена. А ко истраје до краја, тај ће бити спасен.
14А кад видите да гнусоба пустоши стоји где не треба – који чита нека разуме – тада они који су у Јудеји нека беже у брда,
15ко је на крову, нека не силази нити улази да узме што из своје куће,
16и ко је у пољу, нека се не враћа да узме свој огртач.
17Тешко трудним женама и дојиљама у те дане.
18Молите се да то не буде зими
19јер ће ти дани бити невоља какве није било од почетка створевине коју Бог створи досад, и неће бити.
20И да Господ не скрати дане, не би се спасао ниједан човек; али због изабраних, које изабра, скратио је дане.
21И ако вам тада ко каже: ‘Ево, овде је Христос, ено онде’, не верујте,
22јер ће се појавити лажне месије и лажни пророци, те ће чинити знаке и чуда да би завели изабране – ако је могуће.
23Али ви пазите; ето, све сам вам унапред казао.”
24„Али у оне дане – после те невоље – Сунце ће се помрачити, Месец неће давати своје светлости,
25звезде ће падати с неба, силе небеске ће се поколебати,
26и тада ће видети Сина човечјег како иде на облацима с великом силом и славом.
27И тада ће послати анђеле и скупити своје изабране од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28А од смокве научите причу: кад већ њена грана омекша и пролиста, знајте да је лето близу.
29Тако и ви, кад видите да се ово збива, знајте да је близу – пред вратима.
30Заиста, кажем вам да овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
31Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
32А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, него само Отац.
33Пазите, бдите; јер не знате кад је време
34– као кад човек полазећи на пут остави своју кућу и овласти своје слуге, свакоме одреди његов посао, а вратару нареди да бди.
35Бдите, дакле, јер не знате кад ће доћи господар куће, да ли увече, или у поноћ, или кад петлови певају, или ујутро;
36да вас, кад изненада дође, не нађе где спавате.
37А што вама говорим, свима говорим: Бдите!”