Bible

1 И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату. 2 Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.” 3 На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.” 4 Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.” 5 Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.” 6 Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац, 7 и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. 8 А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега. 9 И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа. 10 Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно. 11 Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату. 12 А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади. 13 Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ, 14 па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете. 15 А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.” 17 А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња. 18 Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.” 19 Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства. 20 А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса. 21 Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!” 22 Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.” 23 Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача, 24 те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи. 25 Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу. 26 И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. 27 А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. 28 Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. 29 Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ 30 Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; 31 јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” 32 А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. 33 Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. 34 А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. 35 Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” 36 Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат 37 и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!” 38 А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.” 39 А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” 40 А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? 41 А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” 42 И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” 43 А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.” 44 А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, 45 при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. 46 Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну. 47 А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.” 48 И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса. 49 А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово. 50 И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек, 51 он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божје, 52 приступи Пилату и заиска Исусово тело. 53 И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену – у коме још нико никада није лежао. 54 А био је петак, и субота освиташе. 55 За њим су пошле и жене које су доше са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело. 56 Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.