1И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град.
2И, гле, ту беше човек звани Закхеј, који је био врховни цариник, и то богат.
3И трудио се да види Исуса ко је, али није могао од народа јер је био малог раста.
4Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем.
5И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: „Закхеју, сиђи брзо јер данас треба да останем у твојој кући.”
6И сиђе брзо, па га прими радујући се.
7И сви који су видели почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори.
8Закхеј пак стаде и рече Господу: „Види, Господе, даћу половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, вратићу четвороструко.”
9А Исус му рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син;
10јер је Син човечји дошао да потражи и спасе оно што је изгубљено.”
11И кад су они ово слушали, настави им причу зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божје појавити одмах.
12Рече тако: „Један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе царство и да се врати.
13Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет кеса блага и рече им: ‘Послујте док се не вратим.’
14Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: ‘Нећемо да овај завлада над нама!’
15А кад се он вратио – примивши царство – рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио.
16Тако први дође и рече: ‘Господару, твоја кеса блага донела је десет кеса блага.’
17И рече му: ‘Добро, добри слуго, што си ми био веран у нечем сасвим малом; ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други говорећи: ‘Твоја кеса блага, господару, донела је пет кеса блага.’
19Рече и овоме: ‘И ти буди над пет градова.’
20И трећи дође говорећи: ‘Господару, ево твоја кеса блага, коју сам чувао у убрусу;
21бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао.’
22Њему рече: ‘Зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао,
23што онда ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га по доласку примио с каматом.’
24А онима што су били присутни рече: ‘Узмите од њега ту кесу блага и дајте ономе што има десет.’
25Тада му рекоше: ‘Господару, он има десет кеса блага.’
26‘Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27Него, те моје непријатеље који нису хтели да будем цар над њима доведите овамо и посеците их преда мном.’”
28А пошто је ово рекао, пође на пут даље, идући горе у Јерусалим.
29И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу ученика говорећи:
30„Идите у село које је према вама и, кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите.
31И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: ‘Господу је потребно.’”
32А послани одоше и нађоше како што им је рекао.
33И кад су одвезали магаре, рекоше им његови господари: „Што одвезујете магаре?”
34Они пак рекоше: „Господу је потребно.”
35И доведоше га Исусу, па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.
36А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу.
37И кад се већ приближио месту где се силази с Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели,
38говорећи: „Нека је благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!”
39А неки фарисеји из народа рекоше му: „Учитељу, забрани својим ученицима.”
40И одговори им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће викати.”
41А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи:
42„Кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију.
43Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна,
44и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену зато што ниси упознао време кад си похођен.”
45И ушавши у храм, поче да изгони продавце
46говорећи им: „Написано је: ‘Мој дом нека буде дом молитве’, а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.”
47И учио је сваки дан у храму, а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе,
48али нису нашли шта би му учинили јер га је сав народ одано слушао.