Luke 10
1 После тога Господ изабра других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође.
2 И рече им: „Жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.
3 Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове.
4 Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће и не поздрављајте никога на путу.
5 А кад уђете у коју кућу, прво реците: ‘Мир овој кући.’
6 И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама.
7 У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је, наиме, достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу,
8 и ако уђете у који град – па вас приме – једите што је изнесено пред вас.
9 Исцелите болеснике у њему и говорите им: ‘Дошло је до вас царство Божје.’
10 Ако пак уђете у који град, па вас не приме, изађите на његове улице и реците:
11 ‘Отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божје.’
12 Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду.
13 Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу.
14 Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама.
15 И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада.
16 Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује; ко пак одбацује мене – одбацује онога који је мене послао.”
17 А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у твоје име.”
18 А он им рече: „Гледао сам сатану како је пао с неба као муња.
19 Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и шкорпије, и на сваку непријатељску силу – и ништа вам неће наудити.
20 Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.”
21 У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да, Оче, зато што се теби тако свидело.
22 Мој Отац ми је све предао. И нико сем Оца не зна ко је Син, и ко је Отац зна само Син и онај коме Син хоће да открије.”
23 Тада се обрати посебно ученицима и рече: „Блажене су очи које гледају што ви гледате.
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.”
25 И, гле, један учитељ Закона устаде да га куша и рече: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?”
26 А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговори и рече: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свом мишљу својом и љуби ближњега свога као самога себе.”
28 Рече му: „Право си одговорио; чини то, па ћеш живети.”
29 Он пак, желећи да се оправда, рече Исусу: „А ко је мој ближњи?”
30 Исус прихвати и рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше.
31 А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође.
32 Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде, прође.
33 А неки Самарићанин путујући дође до њега и, кад га виде, сажали се,
34 приђе, прели његове ране уљем и вином, те их преви, па га посади на своје живинче, одведе у гостионицу и постара се за њега.
35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: ‘Побрини се за њега и, ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.’
36 Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?”
37 А он рече: „Онај који му је учинио милосрђе.” Исус му пак рече: „Иди, па чини и ти тако.”
38 А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу.
39 Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу.
40 А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.”
41 А Господ јој одговори и рече: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много,
42 а једно је потребно; Марија је, наиме, изабрала добри део, који јој се неће одузети.”