1Господ рече Мојсију говорећи:
2„Заповеди синовима Израиљевим да ти донесу чисто цеђено маслиново уље за свећњак да гори стално.
3Нека Арон припрема жишке Господу од вечери до јутра у шатору састанка испред застора с ковчегом.
4На чистом свећњаку нека припрема жишке Господу стално.
5Затим узми бело брашно и испеци дванаест погача, сваку од две десетине ефе.
6Онда их поређај у два реда, по шест у једном реду, на чистом столу пред Господом.
7На сваки ред стави чист тамјан. То ће бити храна принета у спомен, као жртва паљеница Господу.
8Стално, сваке суботе нека се постављају пред Господом. То је синовима Израиљевим због вечног савеза.
9Они ће припасти Арону и синовима његовим, који их морају јести на светом месту. То је веома свети део паљених жртава Господу. То је вечита заповест.”
10Син једне Израиљке, коме је отац био Египћанин, дође међу синове Израиљеве. Тада започе свађу у логору с неким Израиљцем.
11Син те Израиљке похули и опсова име Господње. Мајка му се звала Саломита, кћи Давријина из Дановог племена.
12Ставише га у затвор док не виде вољу Божју.
13Тада Господ рече Мојсију говорећи:
14„Изведи тога псовача пред збор. Потом нека ставе руке своје на његову главу сви који су га чули, а онда нека га сав збор заспе камењем.
15Затим кажи синовима Израиљевим: ‘Ко похули на Бога свога, носиће грех свој.
16Ко опсује име Господње, нека се погуби. Нека га сав збор заспе камењем. Ако опсује име Господње домаћи или дошљак, мора да се погуби.
17Ко убије човека, нека се погуби.
18Ко усмрти животињу, мора да надокнади, животињу за животињу.
19Ко рани ближњега свога, нека му се тако учини.
20Прелом за прелом, око за око, зуб за зуб! Рана коју је задао нека се зада њему!
21Ко усмрти животињу, мора да је накнади, али ко убије човека, мора да се погуби.
22Нека вам је исти закон за дошљака као и за домаћег. Ја сам Господ, Бог ваш!’”
23Кад је Мојсије то казао синовима Израиљевим, они изведоше псовача ван логора и засуше га камењем. Тако учинише синови Израиљеви како је Господ заповедио Мојсију.