Leviticus 10
1 Надав и Авијуд, синови Аронови, узеше сваки своју кадионицу, ставише жар у њих и на њега ставише тамјан да принесу Господу. Међутим, тамјан је био туђ, који није био прописан.
2 Тада сиђе огањ од Господа и прогута их, тако да погибоше пред Господом.
3 Онда Мојсије рече Арону: „То је оно што је Господ рекао говорећи: ‘На онима који су ми близу показаћу светост своју, пред целим народом прославићу се!’” Арон оћута.
4 Мојсије дозва Мисаила и Елисафана, синове Озила, стрица Ароновог, и рече им: „Дођите и изнесите браћу своју далеко од светилишта, изван логора.”
5 Они дођоше и изнесоше их у њиховим одеждама изван логора, како им је Мојсије и рекао.
6 Потом Мојсије рече Арону и синовима његовим Елеазару и Итамару: „Немојте расплитати косе своје и не раздирите одећу своју да не бисте изгинули и да се Господ не разгневи на сав збор. Браћа ваша и сав дом Израиљев нека плачу због помора који учини Господ.
7 Немојте одлазити од врата шатора састанка да не бисте изгинули, јер је на вама уље помазања Господњег.” Они учинише како им Мојсије каза.
8 Господ рече Арону:
9 „Немојте пити вина ни жестоких пића кад улазите у шатор састанка ни ти ни синови твоји да не бисте изгинули. То је закон вечни за сва поколења.
10 Тако ћете моћи разликовати шта је свето, а шта није, и шта је чисто, а шта нечисто.
11 Тако ћете моћи да поучавате синове Израиљеве свим заповестима које вам је Господ објавио преко Мојсија.”
12 Потом рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовим који су му остали: „Узимајте принос који преостане од жртава паљеница Господу и једите бесквасно код жртвеника јер је то највећа светиња!
13 Зато ћете га јести на месту светом. То је твој део и део синова твојих од жртава паљеница Господу. Тако ми је заповеђено.
14 Груди од жртве примицања и одмицања и плећку од жртве подизања морате јести на чистом месту, ти, синови и кћери твоје. То је део који припада теби и синовима твојим од жртава захвалности синова Израиљевих.
15 Плећка од жртве подизања и груди од жртве примицања и одмицања доносиће се с лојем који се спаљује. Пошто се примакну и одмакну пред Господом, нека припадну теби и синовима твојим као вечни закон који је Господ заповедио.”
16 Потом се Мојсије пажљиво распита за јарца за жртву за грех, али, гле, био је изгорео. Тада се јако разгневи на Елеазара и Итамара, синове Аронове, који су му остали, и рече:
17 „Зашто нисте јели жртву за грех на светом месту? То је највећа светиња коју вам је Господ дао да уклањате грех целог збора да бисте се очистили од греха пред Господом!
18 Пошто крв њена није била унета у светињу, требало је да је једете у светилишту, као што сам заповедио!”
19 Тада рече Арон Мојсију: „Ето, данас су принели жртву своју за грех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то се догоди. Да сам данас јео жртву за грех, да ли би било по вољи Господу?”
20 Кад Мојсије то чу, прихвати.