Judges 9
1 Авимелех, син Јеровалов, отиде у Сихем к браћи своје мајке. Рече њима и свим рођацима дома мајке своје говорећи:
2 „Кажите свим Сихемљанима: ‘Шта вам је боље: да над вама влада седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или један човек? Сетите се да сам ја кост ваша и тело ваше!’”
3 Тада браћа мајке његове пренесоше речи његове грађанима Сихема. Срца њихова привише се уз Авимелеха, јер рекоше: „Он је наш брат.”
4 Дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог. Тиме Авимелех унајми беспосличаре и скитнице и они пођоше за њим.
5 Тада он дође у кућу оца свога у Офру. Поубија браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи на једном камену. Међутим, остаде Јотам, најмлађи син Јеровалов, јер се био сакрио.
6 Потом се скупише сви грађани Сихема и сав дом Милов. Они дођоше и прогласише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.
7 Кад то јавише Јотаму, он оде и стаде на врх горе Гаризин и повика говорећи: „Чујте ме, поглавари сихемски, тако вас Бог чуо!
8 Једном пошло дрвеће да помажу себи цара. Рекоше маслини: ‘Буди нам цар!’
9 Маслина им одговори: ‘Зар да се одрекнем уља свог, којим се чини част Богу и људима, па да идем да тумарам за дрвеће?’
10 Потом рекоше дрвета смокви: ‘Дођи, буди нам цар!’
11 Смоква им одговори: ‘Зар да оставим слаткоћу своју и красни плод свој, па да идем да тумарам за дрвеће?’
12 Тада рекоше дрвета виновој лози: ‘Дођи, буди нам цар!’
13 Лоза им одговори: ‘Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за дрвеће?’
14 Онда сва дрвета рекоше трну: ‘Дођи ти, буди нам цар!’
15 Тада трн одговори дрвећу: ‘Ако заиста хоћете мене да помажете за цара, онда дођите, склоните се у хлад мој! А ако нећете, нека изађе огањ из трна и спали кедре ливанске!’
16 Е, сад! Да ли сте верно и поштено урадили кад сте изабрали Авимелеха за цара и да ли сте добро учинили Јеровалу и дому његовом? Да ли сте му узвратили за оно што вам је учинио?
17 Мој отац се борио за вас ризикујући живот свој да би вас избавио из руку Мадијанаца.
18 А ви данас устадосте на дом оца мога и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену! Постависте за цара над Сихемљанима Авимелеха, сина слушкиње његове, зато што је брат ваш!
19 Ако сте се верно и поштено понели данас према Јеровалу и дому његовом, веселите се с Авимелехом и он нека се весели с вама.
20 А ако нисте, нека изађе огањ из Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов и нека изађе огањ из Сихемљана и из дома Миловог и спали Авимелеха!”
21 Потом Јотам побеже и склони се. Дође у Вир и онде остаде јер се бојао Авимелеха, брата свога.
22 Авимелех је владао Израиљем три године.
23 Тада Бог посла дух раздора између Авимелеха и Сихемљана, тако да Сихемљани изневерише Авимелеха.
24 То је била казна за злочин над седамдесет синова Јеровалових. Тако је крв њихова пала на Авимелеха, брата њиховог, који их је убио, и на Сихемљане, који су га подржали да убије браћу своју.
25 Сихемљани поставише заседе по горским врховима, тако да су пљачкали све који су пролазили тим путем поред њих. То јавише Авимелеху.
26 Потом дође Гал, син Еведов, са својом браћом и уђе у Сихем. Сихемљани га подржаше.
27 Кад су излазили у поље да оберу винограде своје, газили су грожђе и веселили се. Потом би ушли у храм бога свога, јели, пили и псовали Авимелеха.
28 Гал, син Еведов, повика: „Ко је Авимелех, а шта је Сихем? Зашто да му служимо? Није ли он син Јеровалов, а Зевул његов управитељ? Служите људе Емора, оца Сихемовог! Зашто да ономе служимо?
29 Ех, кад бих ја имао тај народ у својој руци, протерао бих Авимелеха.” Затим поручи Авимелеху: „Скупи војску и изађи!”
30 Кад чу Зевул, управитељ града, шта је говорио Гал, син Еведов, разгневи се.
31 Он посла тајно гласнике Авимелеху и поручи му: „Ево, Гал, син Еведов, и браћа његова дођоше у Сихем и подбуњују град против тебе.
32 Зато устаните ти и народ који је с тобом и поставите заседу у пољу.
33 Ујутру, кад гране сунце, дигни се и нападни град. Кад Гал са својим људима изађе пред тебе, учини с њима шта ти рука може.”
34 Тада Авимелех уста ноћу са свим својим људима. Опседоше Сихем са четири чете.
35 Кад Гал, Еведов син, изађе и стаде пред градска врата, Авимелех и његови људи изађоше из заседе.
36 Гал угледа људе и рече Зевулу: „Ено, силази народ с горских врхова.” Зевул му одговори: „Од сенки горских чине ти се људи.”
37 Гал опет рече: „Ено, народ силази с врха и једна чета долази путем од меоненимске шуме.”
38 Тада му Зевул рече: „Где су ти сада уста којима си говорио: ‘Ко је Авимелех па да му служимо?’ Зар нису оно људи које си презирао? Иди сада и бори се против њих!”
39 Гал изађе пред Сихемљане да се бори против Авимелеха.
40 Авимелех га потера и он побеже од њега. Многи његови људи погибоше пред вратима.
41 Авимелех се врати у Аруму, а Зевул истера Гала и браћу његову, тако да нису могли да остану у Сихему.
42 Сутрадан је народ изашао у поље и јавише то Авимелеху.
43 Тада он поведе војску, подели је у три чете и постави их у заседу у пољу. Кад спази народ да излази из града, скочи на њих и поби их.
44 Док је Авимелех са својом четом ударао на градска врата, друге две чете ударише на све оне који су били у пољу и побише их.
45 Авимелех је цео дан нападао град. Заузе га, поби све становнике, разори град и просу со по њему.
46 Кад то чуше поглавари у кули сихемској, одоше у склониште храма, бога Верита.
47 Авимелеху би јављено да су се тамо скупили они који су живели у кули сихемској.
48 Тада се Авимелех попе на гору Салмон са свом војском својом. Авимелех узе секиру у руке, одсече грану с дрвета, подиже је и стави на раме. Потом рече својим људима: „То што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.”
49 Сваки његов човек одсече себи грану и пође за Авимелехом. Поређаше гране око склоништа и запалише. Сви становници куле сихемске изгинуше, око хиљаду људи и жена.
50 Потом пође Авимелех на Тевес. Опколи Тевес и заузе га.
51 Усред града била је утврђена кула у коју су се склонили сви људи, жене и поглавари градски. Затворише за собом врата и попеше се на кров куле.
52 Авимелех дође до куле и нападе је. Приђе вратима да их запали.
53 Тада нека жена баци млински камен на главу Авимелеху и сломи му лобању.
54 Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади мач свој и убиј ме, да не кажу за мене: ‘Жена га је убила.’” Његов момак га прободе и тако погибе.
55 Кад видеше људи Израиљци да погибе Авимелех, сви се вратише својим кућама.
56 Тако казни Бог Авимелеха за зло које је учинио оцу своме кад је побио седамдесеторо браће своје.
57 Такође, и на главе Сихемљана свали Бог њихове злочине. Тако их стиже клетва Јотама, сина Јероваловог.