Judges 15
1 После неколико дана, у дане жетве пшенице, дође Самсон да посети жену своју. Донесе јој јаре и рече: „Хтео бих да уђем к жени својој у ложницу.” Међутим, отац њен не даде му да уђе.
2 Он му рече: „Мислио сам да си је омрзнуо, па сам је дао другу твоме. Зар није млађа сестра њена лепша од ње? Узми њу уместо оне!”
3 Самсон им рече: „Овог пута нећу бити крив Филистејцима кад им учиним зло.”
4 Самсон оде, ухвати триста лисица, узе бакље, окрену реп ка репу и стави по једну бакљу између два репа.
5 Потом запали бакље и пусти лисице у њиве филистејске. Попали летину пожњевену и непожњевену, винограде и маслињаке.
6 Тада рекоше Филистејци: „Ко је то учинио?” Одговорише им: „Самсон, зет Тамнаћанинов. Узео му је жену и дао је другу његовом.” Тада одоше Филистејци и спалише њу и оца њеног с њом.
7 Самсон им рече: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.”
8 Потом их жестоко изудара по бедрима. Затим оде и настани се у пећини код стене Итам.
9 Тада изађоше Филистејци и распоредише се према Јуди. Раширише се до Лехије.
10 Људи од Јуде упиташе: „Зашто сте пошли на нас?” Они одговорише: „Пошли смо да свежемо Самсона и да му учинимо оно што је он учинио нама.”
11 Тада оде три хиљаде људи пред пећину у стени Итам и упиташе Самсона: „Зар не знаш да Филистејци владају над нама? Зашто си нам ово учинио?” Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам и ја њима учинио.”
12 Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и да те предамо у руке Филистејцима.” Самсон им рече: „Закуните се да ме ви нећете убити.”
13 Они одговорише: „Нећемо. Ми ћемо само да те свежемо и да те њима предамо. Сигурно те нећемо убити.” Онда га свезаше са два нова ужета и одведоше из пећине.
14 Кад он дође до Лехије, Филистејци га сретоше вичући од радости. Тада дух Господњи сиђе на њега и ужад на рукама његовим постадоше као ланени конци кад их ватра сагори и спадоше с руку његових.
15 Он спази сирову магарећу чељуст, пружи своју руку, узе је и њом поби хиљаду људи.
16 Тада Самсон рече: „Чељушћу магарећом гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи!”
17 Кад то изрече, баци чељуст из руке своје и прозва оно место Рамат-Лехија.
18 Пошто је био веома жедан, завапи Господу и рече: „Ти си учинио да слуга твој рукама својим задобије велику победу. Зар сада да умрем од жеђи и да паднем у руке необрезаних?”
19 Тада Бог расцепи стену у Лехији и потече вода из ње. Он се напи, поврати му се снага и живну. Зато се прозва тај извор Ен-Акоре, који је и данас у Лехији.
20 Он је судио у Израиљу двадесет година, за време филистејске владавине.