Judges 1
1 После Исусове смрти упиташе синови Израиљеви Господа: „Ко ће од нас први да иде да се бори против Хананаца?”
2 Господ одговори: „Нека иде Јуда. Ево, дајем земљу у руке његове.”
3 Тада рече Јуда Симеуну, брату своме: „Хајде са мном да се боримо против Хананаца за мој део. Ја ћу онда ићи с тобом за твој део.” Симеун пође с њим.
4 Јуда се подиже и Господ им предаде у руке Хананце и Ферезејце. Код Везека побише десет хиљада људи.
5 У Везеку нађоше Адони-Везека, ударише на њега и побише Хананце и Ферезејце.
6 Адони-Везек побеже, али га они појурише и ухватише. Потом му одсекоше палчеве на рукама и ногама.
7 Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева којима су били одсечени палчеви на рукама и ногама купили су мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми Бог враћа.” Потом га одведоше у Јерусалим и тамо умре.
8 Синови Јудини ударише на Јерусалим, освојише га, исекоше становнике оштрим мачем и огњем спалише град.
9 Потом кренуше синови Јудини да се боре против Хананаца који су живели у горама, на југу и у равници.
10 Затим пођоше на Хананце који су живели у Хеврону. Хеврон се раније звао Киријат-Арва. Тамо убише Сесаја, Ахимана и Талмаја.
11 Одатле кренуше на становнике Давира. Давир се раније звао Киријат-Сефер.
12 Тада рече Халев: „Ономе ко покори Киријат-Сефер и заузме га даћу Ахсу, кћер своју, за жену.”
13 Заузе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов. Он му даде Ахсу, кћер своју, за жену.
14 Кад је дошла мужу, он је наговори да тражи од оца свога земљу. Она сиђе с магарца, а Халев је упита: „Шта ти је?”
15 Она му одговори: „Благослови ме! Дао си ми суви Негев, дај ми и изворе воде!” Халев јој даде и горње и доње изворе.
16 Синови Кенеја, таста Мојсијевог, изађоше из града палми са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је јужно од Арода. Они су становали с народом.
17 Потом пође Јуда са својим братом Симеуном и побише Хананце који су живели у Сефату. Град предадоше светом завету. Зато назваше град Орма.
18 Јуда освоји и Газу са околином, Аскалон са околином и Акарон са околином.
19 Господ је био с Јудом и заузеше брда. Међутим, не изгнаше оне који су живели у долини јер су они имали гвоздена кола.
20 Халеву дадоше Хеврон као што је Мојсије био одредио. Он истера оданде три сина Енакова.
21 Синови Венијаминови нису могли да протерају Јевусејце који су живели у Јерусалиму. Тако осташе Јевусејци у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до данас.
22 Пође и дом Јосифов на Ветиљ и Господ је био с њима.
23 Синови Јосифови су уходили Ветиљ. Тај град се некада звао Луз.
24 Извиђачи видеше човека који је излазио из града и рекоше му: „Покажи нам куда се може ући у град. Ми ћемо се смиловати на тебе.”
25 Он им показа куда могу да уђу у град. Они у граду исекоше све оштрим мачем, а оног човека са целом породицом пустише да оде.
26 Тај човек оде у земљу хетејску. Тамо сазида град и прозва га Луз. Тако се и данас зове.
27 Манасија није протерао становнике Вет-Сана и његове околине, становнике Танаха и његове околине, становнике из Дора и његове околине, становнике Ивлеама и околине његове, нити становнике Мегида и његове околине. Тако Хананци осташе на тој земљи.
28 Кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима данак, али их није протерао.
29 Ни Јефрем није протерао Хананце који су живели у Гезеру, него осташе Хананци с њим у Гезеру.
30 Завулон није протерао становнике из Китрона, нити становнике из Налала. Тако осташе Хананци с њим, али су плаћали данак.
31 Асир није протерао становнике из Акона, становнике из Сидона, из Алава, из Ахазива, из Хелаве, из Афика, нити из Реова.
32 Тако Асир остаде међу Хананцима, становницима те области, јер их нису прогнали.
33 Нефталим није протерао становнике из Вет-Семеса, нити становнике из Вет-Аната. Они су живели међу Хананцима из те области, али су им становници из Вет-Семеса и Вет-Аната плаћали данак.
34 Аморејци су потиснули синове Данове у брда и нису им давали да силазе у долину.
35 Тако осташе Аморејци у гори Ерес, у Ајалону и Салвиму. Међутим, кад је Јосифов дом ојачао, плаћали су данак.
36 Област Аморејаца се протезала од акравимског успона, од стене па навише.