Joshua 22
1 Потом сазва Исус Рувимово, Гадово и половину Манасијиног племена.
2 Он им рече: „Испунили сте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Слушали сте и мене у свему што сам вам заповедао.
3 Нисте остављали браћу своју дуго, до дана данашњега. Извршавали сте заповест Господа, Бога свога.
4 Сада је Господ, Бог ваш, донео мир браћи вашој, као што им је обећао. Сада се ви вратите у шаторе своје у земљу наследства свога с оне стране Јордана, коју вам је одредио Мојсије, слуга Господњи.
5 Само пазите да испуњавате заповести и закон који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: да волите Господа, Бога свога, и да увек идете путевима његовим, да чувате заповести његове, да сте му верни и да му служите свим срцем својим и свом душом својом.”
6 Тада их Исус благослови и отпусти их, а они пођоше ка својим шаторима.
7 Мојсије је једној половини Манасијиног племена дао наследство у Васану, а другој половини дао је усред браће њихове, са ове, западне стране Јордана. Кад их отпусти у њихове шаторе, он их благослови.
8 Рече им говорећи: „Ви се враћате у шаторе своје са благом великим, са много стоке, сребра, злата, бронзом, гвожђем и са много одеће. Поделите плен од непријатеља својих са браћом својом.”
9 Тада пођоше синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијиног. Одоше од синова Израиљевих из Силома у земљи хананској и пођоше у земљу галадску, у земљу наследства свога, коју су запосели, као што им је Господ преко Мојсија заповедио.
10 Кад су стигли до области Јордана у земљи хананској, подигоше синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена велики, наочит жртвеник.
11 Синови Израиљеви чуше како се говори: „Гле, синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена подигоше жртвеник спрам земље хананске, крај Јордана, с оне стране земље синова Израиљевих.”
12 Кад то чуше синови Израиљеви, сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом да пођу у бој против оних.
13 Синови Израиљеви послаше синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини Манасијиног племена у земљу галадску Финеса, сина свештеника Елеазара.
14 Са њим је било десет поглавара, по један поглавар из сваког дома отачкога над хиљадама у Израиљу.
15 Они дођоше у земљу галадску к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног и рекоше им говорећи:
16 „Овако пита сав збор Господњи: ‘Каква је то невера коју чините против Бога Израиљевог? Тиме што сте подигли жртвеник одбацили сте данас Господа. Одметнули сте се данас од Господа!
17 Зар вам није доста греха Фегоровог, од којег се нисмо очистили до данас и због којег је дошао помор на збор Господњи?
18 Ви се данас одвраћате од Господа. Ако се побуните против Господа данас, сутра ће се Он разгневити на сав збор Израиљев!
19 Ако мислите да је земља вашег наследства нечиста, онда пређите у земљу наследства Господњег у којој је пребивалиште Господње. Настаните се међу нама. Само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас тиме што дижете жртвеник мимо жртвеника Господа, Бога нашег.
20 Зар се није Ахан, син Зарин, огрешио о закон уништења? Гнев се сручио на сав збор Израиљев, а не на једног који је сагрешио.’”
21 Тада синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима племена Израиљевих:
22 „Бог над боговима, Господ је Бог над боговима, Господ зна и Израиљ нека зна: ако је ово била побуна или одметање од Господа, нека нас данас не спасе.
23 Ако смо подигли жртвеник да се одметнемо од Господа или да приносимо жртве паљенице, приносе или да приносимо жртве захвалне, онда нека Господ истражи.
24 Ми смо то учинили јер смо се забринули. Помислили смо да ће сутра синови ваши казати синовима нашим и да ће им рећи: ‘Шта ви имате са Господом, Богом Израиљевим?
25 Господ је поставио Јордан као границу, синови Рувимови и синови Гадови. Ви немате део са Господом.’ Тако ће синови ваши одвратити синове наше да не поштују Господа.
26 Зато рекосмо: ‘Хајде да подигнемо жртвеник, не за жртву паљеницу, ни другу жртву,
27 него да буде сведочанство између нас и вас и међу потомцима нашим, да ћемо служити Господу жртвама паљеницама, приносима и жртвама захвалним. Тако неће моћи рећи једном синови ваши синовима нашим: Ви немате везе са Господом.
28 Још рекосмо: Ако бисмо некад рекли то нама или потомцима нашим, тада ћемо казати: Погледајте облик жртвеника којег подигоше оци наши, не за жртве паљенице и друге жртве, већ за сведочанство нама и вама.
29 Далеко од тога да се одмећемо од Господа данас дижући жртвеник за жртве паљенице и друге жртве, ван жртвеника Господа, Бога нашег, који је пред пребивалиштем.’”
30 Кад свештеник Финес, старешине збора и поглавари племена израиљских који су били с њим чуше речи које им рекоше синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, беху задовољни.
31 Тада Финес, син свештеника Елеазара, рече синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: „Данас увидесмо да је Господ међу нама јер се нисте огрешили о Господа. Сачували сте синове Израиљеве од казне Господње.”
32 Потом Финес, син свештеника Елеазара, и поглавари одоше од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим и казаше им одговор.
33 Синовима Израиљевим би то по вољи. Благосиљали су Бога и одустали су од намере да зарате с њима и да опустоше земљу у којој су пребивали синови Рувимови и синови Гадови.
34 Синови Рувимови и синови Гадови прозваше тај жртвеник Ед („Сведочанство нам је да је Господ – Бог”).