Joshua 2
1 Потом Исус, син Навинов, посла два човека као уходе из Ситима и рече им: „Идите, осмотрите земљу, нарочито Јерихон.” Они одоше и дођоше у кућу једне проститутке, која се звала Рава, да тамо преноће.
2 То дојавише цару јерихонском и рекоше: „Ево, дођоше ноћас овде људи синова Израиљевих да уходе земљу.”
3 Тада цар јерихонски поручи Рави рекавши: „Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу јер су дошли да уходе целу земљу.”
4 Међутим, жена узе она два човека и сакри их. Потом рече: „Тачно је да су људи дошли к мени, али ја нисам знала одакле су.
5 Кад су се у сумрак затворила градска врата, људи су отишли. Ја не знам куда су отишли. Пожурите за њима јер их још можете стићи.”
6 Она их изведе на кров и сакри их под нетрвени лан који је разастрла по крову.
7 Људи похиташе за њима према Јордану до прелаза. Кад изађе потера за њима, врата се затворише.
8 Она се попе на кров ка овима, који још нису били заспали.
9 Рече им: „Знам да вам је Господ дао ову земљу. Све нас је ухватио страх од вас и препали су се сви који овде живе од вас.
10 Чули смо како је Господ пред вама осушио воду Црвеног мора кад сте излазили из Египта и шта сте учинили са два цара аморејска, Сионом и Огом, које побисте с оне стране Јордана.
11 Кад смо то чули, срце нам је задрхтало и нико више нема храбрости пред вама. Господ, Бог ваш, јесте Бог на небесима горе и на земљи доле.
12 Сада ми се закуните Господом да ћете се и ви смиловати дому оца мога као што сам се ја смиловала на вас. Дајте ми сигуран знак
13 да ћете сачувати живот оцу моме, мајци мојој, браћи мојој, сестрама мојим и свим њиховим, да ћете спасти животе њихове од смрти.”
14 Људи јој одговорише: „Јемчимо својим животом. Ако не издате договор, кад нам Господ преда ову земљу, показаћемо ти и милост и верност.”
15 Тада их она конопцем спусти кроз прозор, јер јој је кућа била уз бедем. Становала је уз бедем.
16 Потом им она рече: „Идите према гори да вас потера не би нашла. Тамо се кријте три дана док се не врати потера. Потом идите својим путем.”
17 Људи јој одговорише: „Испунићемо заклетву којом си нас заклела.
18 Ево, кад уђемо у земљу, привежи ову црвену врпцу на прозор кроз који си нас спустила. Сакупи код себе у кућу оца свога, мајку, браћу и сав дом оца свога.
19 Ко год изађе из твоје куће, сам је крив за своју смрт. Ми ту нисмо криви. Ко год буде с тобом у кући, ако га ко руком дотакне, нека крв његова падне на наше главе.
20 Ако издаш наш договор, онда смо ослобођени заклетве којом си нас обавезала.”
21 Она одговори: „Нека буде као што сте рекли.” Потом их пусти и они отидоше. Она завеза црвену врпцу на прозор.
22 Они одоше и дођоше у гору. Ту остадоше три дана док се потера није вратила. Потера их је тражила по свим путевима, али их није нашла.
23 Тада се вратише та два човека. Сиђоше са горе, пребродише и дођоше пред Исуса, сина Навиновог. Испричаше му све шта се догодило.
24 Они рекоше Исусу: „Господ нам је дао у руке сву ту земљу. Сви становници те земље дрхте пред нама.”