Joshua 13
1 Исус зађе у године и остари. Тада му Господ рече: „Ти си зашао у године и остарио, а остао је велики део земље да се освоји.
2 Ево које су области остале: сви крајеви филистејски и сва земља гесурска,
3 од Сиора, који је пред Египтом, до границе акаронске на северу. То припада земљи Хананаца. Затим, пет кнежевина филистејских: Газа, Азот, Аскалон, Гат и Акарон. Затим, земља авејска на југу,
4 сва земља хананска, Меара, која припада Сидонцима до Афека, на граници аморејској.
5 Затим, земља гивлејска, сав Ливан према истоку, од Вал-Гада под планином Ермон, па до пролаза за Емат.
6 Све становнике брда, од Ливана до Мисрефот-Мајима, и све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих. Ти раздели жребом у власништво земљу, као што сам ти заповедио.
7 Значи, раздели ту земљу у посед међу девет племена и половину Манасијиног племена.”
8 Са другом половином примили су своје делове Рувимово и Гадово племе, које им је дао Мојсије преко Јордана ка истоку. Овако им је дао Мојсије, слуга Господњи:
9 од Ароира, који је на обали потока Арнона, и од града усред долине сву равницу медевску до Девона,
10 све градове Сиона, цара аморејског, који је владао у Есевону, до границе синова Амонових.
11 Затим, Галад и области гесурске и махатејске, целу планину Ермон и сав Васан до Салхе,
12 све царство Огово у Васану, који је владао у Астароту и Едрајину. Он је био последњи од Рафаја.
13 Само Гесурејце и Махатејце не изгнаше синови Израиљеви, него Гесурејци и Махатејци живе међу Израиљем до данас.
14 Једино племену Левијевом није дао наследство. Жртве Господу, Богу Израиљевом, њихово је наследство, као што им је казао.
15 Мојсије даде племену синова Рувимових део према њиховим породицама.
16 Њихова област се простирала од Ароира који је на обали потока Арнон и од града усред долине и сва равница до Медеве,
17 Есевон са свим његовим градовима у долини Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,
18 Јаса, Кадимот, Мифат,
19 Киријатаим, Сивма, Зарет-Сар на гори изнад долине,
20 Вет-Фегор, Аздот-Фазга и Вет-Јесимот.
21 Затим, сви градови у равници. Цело царство Сиона, цара аморејског, који је владао у Есевону и кога је убио Мојсије, заједно са кнезовима Сионовим који су живели у тој земљи.
22 Убише синови Израиљеви мачем и Валама, сина Веоровог, врача, са осталима које су побили.
23 Граница синова Рувимових била је Јордан са обалом његовом. То је било наследство синова Рувимових по породицама њиховим – градови и села њихова.
24 Потом даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим, по породицама њиховим.
25 Они добише ове области: Јазир и све градове галадске и половину земље синова Амонових до Ароира, наспрам Раве.
26 Затим, од Есевона до Рамот-Мисте и Ветонима и од Маханаима до границе код Давира,
27 затим у долини: Вет-Арам, Вет-Нимру, Сокот и Сафон, остатак царства Сиона, цара есевонског, Јордан са обалом његовом до Генисаретског језера с оне, источне стране Јордана.
28 То је наследство синова Гадових по породицама њиховим – градови и села њихова.
29 Потом даде Мојсије део половини Манасијиног племена. Наследство половини Манасијиног племена било је према породицама.
30 Њихова област је била од Маханаима, сав Васан, цело царство Ога, цара васанског, сва села Јаирова која су у Васану – шездесет села.
31 Половина Галада, Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану припадоше синовима Махира, сина Манасијиног, и то половини синова Махирових по породицама њиховим.
32 То је што раздели Мојсије наследство у пољу моавском, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.
33 Левијевом племену не даде Мојсије наследство. Господ, Бог Израиљев, њихово је наследство, као што им је рекао.