Jonah 1
1 Реч Господња дође Јони, сину Аматијевом, говорећи:
2 „Устани, иди у Ниневију, град велики, и проповедај против њега, јер злоћа његова дође пред лице моје.”
3 Јона устаде да бежи од Господа у Тарсис. Он сиђе у Јопу и нађе лађу која је пловила за Тарсис. Он плати возарину и уђе у њу да отплови с њима, даље од Господа.
4 Међутим, Господ подиже на мору силан ветар. Настаде велика бура на мору да је изгледало да ће се лађа разбити.
5 Морнари се уплашише и сваки призиваше свога бога. Бацали су ствари из лађе да би је олакшали. Јона је сишао у дно лађе, легао је и чврсто заспао.
6 Заповедник лађе му приђе и рече му: „Зашто спаваш? Устани и призивај свога бога! Можда ће нас се Бог сетити да не пропаднемо.”
7 Потом рекоше један другоме: „Ходите да бацимо жреб да видимо због кога дође ово зло.” Они бацише жреб и жреб показа на Јону.
8 Тада му они рекоше: „Кажи нам зашто ово зло дође на нас? Чиме се бавиш? Одакле долазиш? Из које си земље и из ког си народа?”
9 Он им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.”
10 Тада се уплашише људи, уплашише се веома, и рекоше му: „Шта си то учинио?” Сазнали су људи да он бежи од Господа јер им је то он рекао.
11 Они га запиташе: „Шта да радимо с тобом да би се море смирило?” Море је све више беснело.
12 Он им одговори: „Узмите ме и баците ме у море, па ће се море смирити. Знам да је због мене дошла на вас ова велика бура.”
13 Људи почеше веслати да би се приближили копну, али нису могли јер се море дизало против њих.
14 Тада они призваше Господа и рекоше: „О, Господе! Не дај да изгинемо због душе овог човека! Немој да свалиш на нас крв невину, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш!”
15 Потом узеше Јону, бацише га у море, и море се смири.
16 Тада се људи уплашише веома, принесоше жртве Господу и учинише завете.