1А у први дан недеље, рано, док је још био мрак, Марија Магдалена дође на гроб и виде да је камен подигнут с гроба.
2Тада отрча и дође Симону Петру и другом ученику, кога је Исус љубио, те им рече: „Узеше Господа из гроба и не знамо где су га положили.”
3А Петар и тај други ученик изађоше и пођоше према гробу.
4Обојица су, наиме, трчали заједно; али је други ученик трчао брже од Петра и први дошао до гроба.
5И надневши се, виде завоје где леже, али не уђе.
6Затим стиже и Симон Петар, који је ишао за њим, па уђе у гроб; и виде платнене завоје где леже,
7а убрус, који је био на Исусовој глави, није лежао са завојима, него је био посебно савијен на једном месту.
8Тада уђе и други ученик, који је први стигао на гроб, па виде и поверова.
9Они, наиме, још нису разумели Писмо да он треба да васкрсне из мртвих.
10Тако ученици опет одоше кући.
11Марија је пак стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб
12и виде два анђела како седе у белим хаљинама тамо где је лежало Исусово тело, и то један чело главе, а други крај ногу.
13И ови јој рекоше: „Жено, што плачеш?” Она им рече: „Узеше мога Господа и не знам где су га ставили.”
14Рекавши то, обазре се натраг и виде Исуса како стоји, али није знала да је то Исус.
15Исус јој рече: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?” Мислећи да је то вртар, она му рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио, па ћу га ја узети.”
16Рече јој Исус: „Марија!” Она се осврну и рече му јеврејски: „Равуни”, што значи „учитељу”.
17Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу. Него иди мојој браћи и речи им: ‘Ја идем горе своме Оцу – и Оцу вашем, своме Богу – и Богу вашем.’”
18Марија Магдалена дође и јави ученицима да је видела Господа и да јој је ово рекао.
19Онога, дакле, првога дана недеље увече, кад су била затворена врата где су били ученици због страха од Јудејаца, дође Исус, те стаде на средину и рече им: „Мир вам!”
20Ово рече и показа им руке и ребра. На то се ученици обрадоваше што су видели Господа.
21Тада им Исус опет рече: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.”
22Рекавши то, надахну их и рече им: „Примите Духа Светога!
23Којима опростите грехе, опраштају им се; којима задржите, задржани су.”
24А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше с њима кад је Исус дошао.
25Стога му други ученици рекоше: „Видели смо Господа.” Но он им рече: „Ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра, нећу поверовати.”
26И после осам дана опет су његови ученици били унутра, а Тома с њима. Врата су била затворена, Исус дође, стаде на средину и рече: „Мир вам!”
27Затим рече Томи: „Пружи свој прст овде и види моје руке, и пружи своју руку, па је стави у моја ребра, и не буди неверан него веран.”
28Тома одговори и рече му: „Господ мој и Бог мој!”
29Рече му Исус: „Поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше, а повероваше.”
30И многа друга чуда учини Исус пред ученицима која нису записана у овој књизи;
31а ова су записана да ви верујете да је Исус Христос – Син Божји, и да верујући имате живот у његово име.