1Елијуј настави и рече:
2„Мислиш ли да си у праву кад говориш: ‘Праведан сам пред Богом’?
3Ти кажеш: ‘Шта ми то користи? Шта имам од тога ако не грешим?’
4Рећи ћу мисао теби и пријатељима који су с тобом:
5Погледај небо и види, погледај облаке колико су виши од тебе.
6Ако ти грешиш, шта ћеш му учинити? Ако умножиш грехе своје, шта ћеш му наудити?
7Ако си праведан, шта ћеш му додати? Шта прима из твоје руке?
8Твоја злоћа штети оном ко ти је сличан, а праведност твоја користи сину човечјем.
9Јадикују на тлачење, вичу на насиље моћника,
10Али не говоре: ‘Где је Бог, створитељ мој, који ноћу даје хвалоспеве?
11Он нас је учинио разумнијим од животиња земаљских и мудријим од птица небеских.’
12Они вичу, али он не одговара због гордости зликоваца.
13Бог не услишује горде и Свемогући их не гледа.
14Иако ти кажеш да га не видиш, пред њим је суд, причекај!
15Сад кад гнев његов не кажњава и кад за преступе не мари,
16Јов отвара уста своја безумно и гомила речи неразборите.”