1Потом Јов одговори говорећи:
2„И данас је мој вапај горак. Због његове тешке руке уздишем.
3Е, кад би ме неко упутио да га нађем, да станем пред његов трон!
4Изнео бих му своју ствар и устима својим бих објашњавао.
5Кад бих знао шта би ми одговорио, волео бих да знам шта би ми рекао.
6Да ли би се он тако моћан расправљао са мном? Не, он би ме саслушао.
7Тамо би праведник могао да се расправља с њим и пред својим судијом би се ослободио заувек.
8Гле, на исток да пођем – нема га; пођем ли на запад – не налазим га!
9Ако ради на северу – не видим га; заклоњен на југу – не опажам га!
10Међутим, он зна пут мој, ако ме испита, изаћи ћу као злато.
11Нога моја је ишла по стопама његовим, држао сам се његовог пута и нисам скренуо.
12Нисам напуштао заповести усана његових, законе уста његових чувао сам.
13Он је једини, ко ће га одвратити? Што душом својом пожели, то учини.
14Испуниће оно што ми је одредио и још много тога.
15Зато сам преплашен пред лицем његовим, кад мислим о томе, бојим га се.
16Бог ми је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17Нисам замукао пред тамом, ни лице моје пред мраком.