Jeremiah 50
1 Реч коју објави Господ против Вавилона и земље халдејске преко пророка Јеремије:
2 „Објавите варварима! Разгласите, немојте да тајите, и реците: ‘Паде Вавилон! Вал је посрамљен! Разби се Меродах! Посрамљени су кипови његови, разбише се идоли његови!
3 Подиже се против њега народ са севера, који ће му земљу опустошити. Нико више неће у њој живети, и људи и стока побећи ће и отићи!’”
4 „У оне дане и у оно време”, говори Господ, „вратиће се синови Израиљеви и синови Јудини заједно. Ићи ће плачући и тражиће Господа, Бога свога.
5 Питаће за пут за Сион, и тамо ће управљати лице своје: ‘Дођите, прионите уз Господа савезом вечним и незаборавним!’
6 Народ мој је био стадо изгубљено. Заведоше га пастири његови, па по брдима лута. Ишли су с брда на брдо, заборавише торове своје.
7 Прождире их ко их нађе, а говорили су непријатељи њихови: ‘Нисмо ми криви! Згрешили су Господу, стану правде, Господу, надању отаца својих!’
8 Бежите из Вавилона! Изађите из земље халдејске! Будите као овнови пред стадом!
9 Ево, подићи ћу и довешћу на Вавилон мноштво варвара великих из земље северне. Сврстаће се против њега и биће освојен. Стреле њихове су као у доброг јунака, не враћају се празне.
10 Халдеја ће бити оплењена, наситиће се они који је пљачкају”, говори Господ.
11 „Радујте се и ликујте, ви, пљачкаши наследства мога! Поскакујте као јунци на паши, ржите као ждрепци!
12 Постиђена је веома мајка ваша, посрамљена је родитељка ваша. Ево, биће последња међу варварима, пустиња, земља сува, пустара.”
13 Неће се у њој живети због гнева Господњег, него ће сва опустети. Ко год прође поред Вавилона, згражаваће се и подсмеваће се због свих рана његових.
14 Опколите Вавилон, сви који лук затежете! Гађајте га, не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15 Вичите на њега са свих страна! Он руке спушта, стубови му се руше, бедеми се разваљују! Господ му се осветио! Осветите му се! Како је он чинио, тако му учините!
16 Истребите у Вавилону сејача и оног који српом сече у дане жетве! Пред мачем насилниковим нека се сваки врати народу своме, нека сваки бежи у земљу своју!
17 Израиљ је стадо распарено, лавови га разгонише. Прво га прождире цар асирски, а онда му Навуходоносор, цар вавилонски, кости поломи.
18 Зато овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Ево, казнићу цара вавилонског и земљу његову као што сам казнио цара асирског.
19 Вратићу Израиљ на пашњак његов, да пасе по Кармилу и по Васану. На Гори Јефремовој и по Галаду наситиће се душа његова.
20 У оне дане и у оно време”, говори Господ, „тражиће грех Израиљев, али га неће бити, и преступ Јудин, али га неће наћи. Опростио сам онима које сам сачувао.
21 Пођи на земљу мератајимску! Пођи на њу и на становнике фекадске! Уништи их и истреби!”, говори Господ. „Изврши све што сам ти заповедио!”
22 Убојна је вика у земљи, разарање велико.
23 Ех, како је разбијен и смрвљен маљ целе земље! Како је Вавилон постао страшило међу варварима!
24 „Замку сам ти поставио, Вавилоне, и ти се, не видевши, ухвати. Затечен си и ухваћен јер си с Господом заратио!”
25 Господ отвори оружарницу своју и извади оружје гнева свога. Предстоји дело Господа, Господа Саваота, у земљи халдејској.
26 Пођите на њу са свих страна, отворите житнице њене, сложите снопове њене! Уништите је, да ништа не остане!
27 Потаманите сву јунад њену, нека на клање сиђу! Тешко њима, дошао је дан њихов, време казне њихове!
28 Чује се вика бегунаца који побегоше из земље вавилонске да јаве Сиону освету Господа, Бога нашег, и освету храма његовог.
29 Позовите мноштво на Вавилон! Сви који затежете лук опседните га унаоколо да ниједан не побегне! Платите му по делима његовим! Како је он чинио, тако му учините! Супротставио се Господу, свецу Израиљевом.
30 „Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан”, говори Господ.
31 „Ево мене против тебе, охоли” говори Господ Саваот – „јер дође дан твој, време да те казним.
32 Охоли ће се спотаћи и пасти и неће бити никога да га подигне. Распалићу огањ у градовима његовим и спалићу сву околину његову.”
33 Овако говори Господ Саваот: „Насиље се врши над синовима Израиљевим и синовима Јудиним. Они који су их заробили држе их и неће да их пусте.”
34 Силан је избавитељ њихов, име му је Господ Саваот. Он заступа ствар њихову. Мир ће донети земљи, а панику становницима вавилонским.
35 „Мач на Халдејце”, говори Господ, „на становнике вавилонске, на великаше њихове и на мудраце њихове.
36 Мач на варалице њихове, нека полуде! Мач на ратнике њихове, нека се престраве!
37 Мач на коње њихове, кочије њихове, и на сву гомилу посред њих! Као жене постаће. Мач на благо њихово, нека се разграби!
38 Нека дође суша на воде њихове и нека пресахну! То је земља кипова, и залудеше их кипови њихови.
39 Зато ће се тамо настанити рисови и пси дивљи и сове ће тамо становати. Довека ће ненастањена бити, ненасељена од колена до колена.”
40 Кад је Бог разорио Содом и Гомору и градове околне, рекао је да тамо нико не станује, и син човечји да не борави тамо.
41 Ево, долази народ са севера, народ велики и цареви многи, подижу се с крајева земаљских.
42 Лук и копље носиће, сурови су и немилосрдни. Глас им хучи као море, на коњима јашу. Спремни су за бој као један, против тебе, кћери вавилонска!
43 Кад чу за њих цар вавилонски, руке му клонуше. Мука га обузе и болови као породиљу.
44 „Гле, као што лав излази из грмља јорданског на одмориште етанско, тако ћу га са земље брзо отерати. Поставићу тамо кога ја изаберем. Јер ко је као ја? Ко ће мени заповедати и који ће ми пастир одолети?”
45 Зато чујте намеру Господњу коју је за Вавилон наумио и шта је смислио за земљу халдејску: „Развлачиће их најмањи из стада и опустеће паша њихова.
46 Од гласа да је Вавилон узет задрхтаће земља, и крик ће се разлегати међу варварима.”