Jeremiah 48
1 Овако за Моава говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Тешко Невону, јер ће се опустошити! Киријатајим ће се посрамити и биће освојен! Тврђава је постиђена и разорена!
2 Нема више славе моавске! У Есевону му пропаст кују: ‘Хајде да га истребимо из народа!’ И ти, Мадмене, опустећеш, за тобом мач иде!
3 Чује се јаук из Оронајима, пустошење и сатирање велико:
4 ‘Моав је смрвљен!’, чује се јаук младежи његове.
5 Уз брдо Луит успињу се плачући. При силажењу у Оронајим непријатељи чују јаук због пропасти:
6 ‘Бежите, спасавајте животе своје, будите као грм у пустињи!’
7 Због тога што си се уздао у дела своја и благо своје, бићеш и ти освојен. Хемос у ропство иде, заједно са свештеницима и великашима својим.
8 Доћи ће затирач у сваки град, неће се спасти ниједан град. Долина ће пропасти, висораван ће се опустошити, као што је Господ рекао.
9 Ставите Моаву надгробни споменик јер је он уништен. Пустаре су градови његови, нико не живи у њима.
10 Нек је проклет онај који немарно обавља дело Господње! Нека је проклет онај који не окрвави мач свој!
11 Моав је од младости покоран био, на винском талогу почивао. Није се из бачве у бачву претакао, нити је у ропство ишао. Зато му је остао укус његов, а мирис се није променио.
12 Зато, ево, долазе дани”, говори Господ, „и ја ћу му бачваре послати који ће га претакати, испразнити бачве његове и поцепати мешине његове.
13 Тада ће се осрамотити Моав због Хемоса, као што се дом Израиљев осрамотио на Ветиљу својим гадостима.
14 Како можете да кажете: ‘Јунаци смо ми и убојни ратници!’
15 Затирач Моавов наваљује на њега. Цвет младости његове на клање силази”, говори цар чије је име Господ Саваот.
16 Близу је пропаст Моавова, хита несрећа његова.
17 Жалите га сви суседи његови и сви који сте чули име његово! Реците: „Како се сломи палица чврста, жезал славни?”
18 Сиђи са славе своје и седи у прах сасушени, кћери девонска! Затирач Моава наваљује на тебе и разара утврђења твоја.
19 Стани на пут и посматрај, становнице Ароита! Питај бегунце и избеглице! Кажи: „Шта се догоди?”
20 Моав се постиде јер се разби. Ридајте и јаучите! Јавите у Арнон да је Моав опустошен!
21 Суд стиже на земљу равну, на Олон, на Јасу, на Мифат,
22 на Девон, на Невон, на Вет-Девлатајим,
23 на Киријатајим, на Вет-Гаиул, на Вет-Меон,
24 на Кериот, на Восору и на све градове земље моавске, удаљене и који су близу.
25 „Одваљен је рог Моаву и мишица се његова сломи”, говори Господ.
26 Опијте га, јер се на Господа подигао. Нека се ваља Моав у бљувотини својој и нека служи за подсмех.
27 Зар није теби Израиљ служио за подсмех? Јесу ли га међу лоповима нашли, па одмахујеш кад о њему говориш?
28 Напустите градове, живите у пећинама, становници моавски! Будите као голубица која се у пустари гнезди, на улазу у клисуру!
29 Чули смо за охолост Моава, за гордост његову веома велику, понос, разметање и надутост његову.
30 „Знам ја обест његову”, говори Господ, „лаж су речи његове, лаж су дела његова.”
31 Зато јаучем за Моавом, наричем за свим Моавцима, жалим за онима у Кир-Ересу.
32 Више него за Јазиром, плакаћу за тобом, лозо сивамска. Простирале су се вреже твоје преко мора, до Јазирског мора. Насилник се бацио на истину твоју и борбу твоју.
33 Ишчезоше радост и весеље с поља роднога, земље моавске! У кацама вина нестаде, гњечиоци неће гњечити више и узвици винара нису радосни.
34 До Елеале допиру крици Есевона. Гласно јаучу од Јасе до Сигора, Оронајима и Еглат-Шелишије. Воде од Јасе до Сигора, Орнајима и Еглат-Шелишије. Воде Нимрима нестају.
35 „Завршићу с Моавом”, говори Господ, „да на узвишице не иде и не кади боговима својим.
36 Зато ми за Моавом као свирала пишти срце моје. Као фрула пишти срце моје за људима из Кир-Ереса, јер им пропаде имовина њихова коју су стекли.
37 Обријана је свака глава, подрезана је свака брада. Руке изрезане, око бокова кострет.
38 На свим крововима моавским и трговима њиховим само је плач јер сам Моав разбио као крчаг који нико неће”, говори Господ.
39 Ридајте! Како је сатрвен! Како срамно Моав побеже! Моав постаде подсмех и гроза свим суседима.
40 Овако говори Господ: „Ево, долетеће као орао и рашириће над Моавом крила своја.
41 Заузети су градови, освојене су тврђаве. У тај дан биће срца јунака моавских као срце жене кад се порађа.
42 Нестаће Моав из народа јер на Господа устаде,
43 Страх, јама и замка око тебе је, становниче моавски”, говори Господ.
44 „Ко из страха побегне, у јаму ће пасти. Ко из јаме изађе, у замку ће се ухватити. То ћу свалити на Моав у години казне његове”, говори Господ.
45 „У сени есевонској зауставише се они који су од силе бежали. Огањ излази из Есевона и пламен из дома сионског. Опрљиће слепоочнице Моаву и теме синовима бунтовничких.
46 Тешко теби, Моаве! Пропао си, народе Хемосов! Синове твоје заробише, а кћери твоје у ропство одведоше!
47 Напослетку, променићу судбину Моавову”, говори Господ. Довде је суд Моаву.