1Реч која дође Јеремији од Господа кад га је заповедник телесне страже Невузардан пустио из Раме. Одвојио га је кад је био у ланцима окован међу свим заробљеницима јерусалимским и јудејским које су водили у Вавилон.
2Заповедник телесне страже узе Јеремију и рече: „Господ, Бог твој, запретио је несрећом месту овом.
3Извршио је и испунио оно што је запретио. Грешили сте Господу, нисте слушали глас његов и зато се она реч испуни.
4Ево, сада скидам окове с руку твојих. Ако желиш да пођеш са мном у Вавилон, пођи! Ја ћу се за тебе бринути. Ако не желиш да пођеш са мном у Вавилон, немој! Погледај, сва земља је пред тобом! Иди тамо где ти је добро и право!”
5И док овај не пође: „Иди Годолији, сину Ахикама, сина Сафановог, којег је цар вавилонски поставио над градовима Јудиним. Остани код њега међу народом или иди куда желиш!” Заповедник телесне страже даде му хране и дар, па га отпусти.
6Тако дође Јеремија Годолији, сину Ахикамовом, у Миспу и остаде с њим међу народом који је остао у земљи.
7Чуше војни заповедници и људи њихови који су остали у пољу да је цар вавилонски поставио Ахикамовог сина Годолију над земљом и да му је поверио људе, жене, децу и сиромахе у земљи који нису били одведени у Вавилон.
8Зато дођоше Годолији у Миспу Нетанијин син Исмаило, синови Каријини Јоанан и Јонатан, син Тануметов Сераја, синови Јофије Нетофаћанина, Језанија, син неког Махаћанина, они и људи њихови.
9Њима се закле Годолија, син Ахикама, сина Сафановог, говорећи: „Не бојте се да служите Халдејцима! Останите у земљи, закуните се и служите цару вавилонском, и биће вам добро!
10Ево, ја ћу остати у Миспи да дочекујем Халдејце који к нама долазе. Ви правите вино, воће и уље и стављајте их у посуде своје. Останите у градовима које држите!”
11Потом сви Јудејци који су били међу Моавцима, синовима Амоновим, Едомцима, и по свим земљама чуше да је цар вавилонски оставио преостале у Јудеји и поставио над њима Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог.
12Тада се вратише сви Јудејци из свих места у које су их изгнали и дођоше у земљу Јудину Годолији у Миспу и скупише вина и воћа веома много.
13Потом син Каријин Јоанан и све војне старешине које су биле у земљи дођоше Годолији у Миспу.
14Они му рекоше: „Да ли знаш да је Валис, цар синова Амонових, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?” Међутим, не поверова им Ахикамов син Годолија.
15Тада син Каријин Јоанан рече насамо Годолији у Миспи говорећи: „Идем да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он тебе убије и да се опет распрше сви Јудејци који су се око тебе скупили и да пропадне остатак Јудин?”
16Међутим, Ахикамов син Годолија рече Каријином сину Јоанану: „Немој то да чиниш јер није истина то што говориш за Исмаила.”