Jeremiah 38
1 Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годемија и Малхијин син Пасхор чули су речи које је говорио Јеремија свем народу рекавши:
2 „Овако говори Господ: ‘Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади и куге. Међутим, ко се преда Халдејцима, остаће жив. Живот ће му остати као плен, и живеће.’
3 Овако говори Господ: ‘Овај град биће предат у руке војсци цара вавилонског, тако да ће га заузети.’”
4 Тада великаши рекоше цару: „Овај човек треба да се погуби. Он слаби руке ратника који су остали у граду и руке целог народа кад им такве речи говори. Тај човек не жели добро овом народу, него зло.”
5 Цар Седекија рече: „Ето, он је у вашим рукама. Цар не може да вам се супротставља.”
6 Тада ухватише Јеремију и бацише га у јаму Амелеховог сина Малхије, која је била у тамничком дворишту. Јеремију спустише конопцима. У јами није било воде, него глиб, тако да Јеремија упаде у глиб.
7 Кад чу Етиопљанин Авдемелех, дворанин, који је био у царевом двору, да су Јеремију бацили у јаму, а цар је седео на Венијаминовим вратима,
8 изађе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:
9 „Царе, господару мој! Зло чине ти људи у свему што учинише пророку Јеремији кад га бацише у јаму. И тамо где је био, умро би од глади јер у граду нема више хлеба.”
10 Тада цар заповеди Етиопљанину Авдемелеху говорећи: „Узми у своје руке одавде тридесет људи и извуци из јаме пророка Јеремију док није умро.”
11 Онда Авдемелех узе под своју власт људе и уђе у двор царев пред ризницу. Он узе оданде изношену одећу и старе крпе, па их спусти конопцима Јеремији у јаму.
12 Тада рече Етиопљанин Авдемелех Јеремији: „Подметни под пазух ову изношену одећу и крпе испод конопца.” Јеремија тако уради.
13 Онда конопцима извукоше Јеремију из јаме. Отад је Јеремија био у дворишту тамничком.
14 Потом цар Седекија посла по пророка Јеремију. Доведоше га и њему на трећи улаз у храм Господњи. Цар рече Јеремији: „Питао бих те нешто, али немој ништа да затајиш.”
15 Јеремија рече Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме погубити? Ако те саветујем, нећеш ме послушати!”
16 Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: „Тако да је жив Господ који нам је ову душу дао, нећу те погубити, нити ћу те предати у руке оних људи који траже душу твоју.”
17 Онда Јеремија рече Седекији: „Овако говори Господ, Бог Саваот, Бог Израиљев: ‘Ако одеш пред великаше цара вавилонског, остаће жива душа твоја. Град овај неће огњем спалити и живећете и ти и дом твој.
18 Ако не одеш пред великаше цара вавилонског, овај ће град пасти у руке Халдејаца. Они ће га огњем спалити, а ти се нећеш извући из руку њихових.’”
19 Цар Седекија рече Јеремији: „Ја се бојим Јудејаца који су пребегли Халдејцима да ме не предају у руке њихове, па да ми се ругају.”
20 Јеремија рече: „Неће те предати. Послушај глас Господњи који сам ти пренео, па ће ти добро бити и живот ћеш сачувати.
21 Ако не изађеш, ево речи које ми објави Господ:
22 ‘Ево, све жене које су остале у двору цара Јудиног одвешће великашима цара вавилонског и оне ће рећи: Преварише те и победише те "мирни" пријатељи твоји. Ноге ти у глиб упадоше, а они се повукоше!
23 Све жене твоје и сву децу твоју одвешће Халдејцима, а и ти сам нећеш се извући из руку њихових. Пашћеш у руке цара вавилонског и овај град биће огњем спаљен.’”
24 Тада рече Седекија Јеремији: „Нико нека не сазна ове речи, па нећеш умрети.
25 Ако великаши сазнају да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‘Реци нам шта си говорио цару. Немој да кријеш од нас, па те нећемо погубити. Шта је цар теби говорио?’
26 Ти им кажи: ‘Ја сам молио цара да ме не враћа у кућу Јонатанову да не бих тамо умро.’”
27 Потом дођоше сви великаши Јеремији, па га запиткиваху, а он им одговори све оне речи које му цар заповеди. Тада га оставише јер ништа нису сазнали.
28 Тако остаде Јеремија у тамничком дворишту до дана кад је Јерусалим био освојен. Он је био тамо кад је Јерусалим био освојен.