Jeremiah 36
1 Четврте године цара Јудиног Јоакима, сина Јосијиног, дође ова реч од Господа Јеремији говорећи:
2 „Узми свитак и напиши у њему све речи које сам ти рекао за Израиљ и Јуду и за све варваре од дана кад сам почео да ти говорим, од дана Јосијиних, до данас.
3 Можда ће чути дом Јудин за сву несрећу коју сам наумио да сручим на њих, па ће се вратити свако са свог злог пута. Тада бих им опростио безакоње и грех њихов.”
4 Тада Јеремија дозва Ниријевог сина Варуха и Варух написа на свитку из уста Јеремијиних све речи које му Господ беше објавио.
5 Потом Јеремија наложи Варуху говорећи: „Мени није дозвољено, па не могу да идем у храм Господњи.
6 Пођи ти и у дан поста прочитај са свитка речи Господње које си преко мојих уста записао свим Јудејцима који су дошли из градова својих.
7 Можда ће вапаји њихови стићи до Господа и можда ће се одвратити свако са свог пута злог. Велики су гнев и срџба којим Господ прети народу овом.”
8 Ниријев син Варух учини све што му је пророк Јеремија наложио и прочита са свитка речи Господње у храму Господњем.
9 У петој години Јосијиног сина Јоакима, цара Јудиног, деветог месеца, прогласи се пост пред Господом за сав народ из Јерусалима и свем народу који је дошао из градова Јудиних у Јерусалим.
10 Варух прочита целом народу са свитка речи Јеремијине у храму Господњем, у одаји Сафановог сина Гемарије писара, у горњем предворју, код Нових врата храма Господњег.
11 Кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње са свитка,
12 он сиђе у дом царев у писареву одају и, гле, ту су седели сви великаши: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарија и сви поглавари.
13 Тада им Михеј саопшти све речи које је чуо кад је Варух читао свитак народу.
14 Онда великаши послаше Варуху Јудија, сина Натаније, сина Селемије, сина Хусијева, и поручише по њему: „Узми у руку свитак с ког си читао народу и дођи.” Варух, син Ниријев, узе свитак у руке и дође к њима.
15 Они му рекоше: „Седи и читај да чујемо.” Варух им прочита.
16 Кад они чуше све речи, уплашише се сви и рекоше Варуху: „Морамо да кажемо цару све ове речи.”
17 Затим запиташе Варуха говорећи: „Кажи нам како си написао све ове речи из уста његових?”
18 Варух им одговори: „Он ми је устима говорио све те речи, а ја сам записивао на свитку црнилом.”
19 Тада великаши рекоше Варуху: „Иди, сакријте се и ти и Јеремија, да нико не зна где сте!”
20 Потом одоше цару у дворско предворје и казаше цару све оне речи. Свитак су оставили у одају писара Елисаме.
21 Цар посла Јудија да донесе свитак. Овај га донесе из одаје писара Елисаме. Јудија поче читати да чује цар и да чују сви великаши који су стајали око цара.
22 Цар је седео у зимском двору, деветог месеца, а пред њим је био жар на решеткама.
23 Кад Јудије прочита три-четири листа, цар их исече писарским ножем и бацаше на жар на решетки све док не изгоре цео свитак на жару на решетки.
24 Ни цар ни слуге његове које су чуле све оне речи не уплашише се и не раздераше одећу.
25 Иако су Елнатан, Делаја и Гемарија молили цара да не спаљује свитак, он их не послуша.
26 Цар нареди Јерамеилу, сину царевом, Сераји, сину Азриловом и Селемији, сину Авдиловом, да ухвате писара Варуха и пророка Јеремију. Међутим, њих Господ сакри.
27 Пошто је цар спалио свитак с речима које је записао Варух из уста Јеремијиних, дође реч Господња Јеремији, говорећи:
28 „Узми други свитак и напиши на њему све пређашње речи које су биле написане на свитку који је цар Јудин Јоаким спалио.
29 А против цара Јудиног Јоакима кажи: Овако говори Господ: ‘Ти си спалио онај свитак говорећи: Зашто си на њему написао и рекао да ће доћи цар вавилонски који ће опустошити земљу ову и истребити људе и стоку?’”
30 Зато овако говори Господ за цара Јудиног Јоакима: „Он неће имати потомка да седи на престолу Давидовом, а његово мртво тело биће бачено на припеку дању и на мрак ноћу.
31 Казнићу њега, потомке његове и слуге његове због безакоња њихових. Пустићу на њих, на све становнике Јерусалима и на све Јудејце све несреће којима сам им претио, али они не послушаше.”
32 Тада Јеремија узе други свитак и даде га писару Варуху, сину Ниријевом. Овај записа на њему из уста Јеремијиних све речи које су биле на оном свитку који спали цар Јудин Јоаким огњем. Још је дописано много речи онаквих.