1Реч коју Господ упути Јеремији кад Навуходоносор, цар вавилонски, сва војска његова, сва царства земаљска под његовом влашћу и сви народи навалише на Јерусалим и на све градове његове.
2Овако рече Господ, Бог Израиљев: „Иди, разговарај са Седекијом, царем Јудиним, и реци му: Овако говори Господ: ‘Ево, предаћу град овај у руке цару вавилонском и он ће га огњем спалити.
3Ни ти нећеш умаћи његовој руци. Бићеш ухваћен и предаће те у његове руке. Гледаћеш се очи у очи с царем вавилонским, уста његова говориће са устима твојим и одвешће те у Вавилон.’
4Међутим, чуј реч Господњу Седекија, царе Јудин. Овако ти говори Господ: Нећеш од мача погинути.
5Умрећеш у миру. Као што су кадили очеве твоје, пређашње цареве, који су били пре тебе, тако ће окадити и тебе. Нарицаће за тобом: ‘Јао, господару!’ Ја ти рекох”, рече Господ.
6Пророк Јеремија пренесе све ове речи Седекији, цару Јудином у Јерусалиму.
7Тада је војска цара вавилонског нападала Јерусалим и све градове Јудине који су преостали: Лахис и Азику, који су били утврђени међу градовима Јудиним.
8Реч која дође Јеремији од Господа кад је цар Седекија склопио савез са свим народом у Јерусалиму да ослободи робове,
9да свако ослободи свог роба и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку. Тако нико не би имао више Јеврејина, брата свога, као роба.
10Сви великаши и сав народ који уђе у савез пристадоше да ослободе роба свога и робињу своју да више не робују. Пристадоше и ослободише их.
11Потом се предомислише и почеше узимати робове и робиње које су били ослободили и натераше их да им буду робови и робиње.
12Тада Господ упути реч Јеремији говорећи:
13„Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Ја сам склопио савез са очевима вашим у дан кад сам их извео из земље египатске, из дома ропскога и рекао:
14Кад се наврши седма година, нека свако отпусти брата свог, Јеврејина, који ти се продао. Служио је шест година, отпусти га од себе. Међутим, очеви ваши ме не послушаше и не пригнуше уво своје.
15Ви сте се били оградили од тога. Учинили сте оно што је право у очима мојим кад сте објавили слободу сваки своме ближњем. Преда мном сте склопили савез у храму који се именом мојим зове.
16Затим се окренусте и оскрнависте име моје. Опет сте узели сваки свога слугу и своју робињу које сте били пустили и натерали их да вам поново робују.’
17Зато овако говори Господ: ‘Ви ме не послушасте да дате слободу сваки брату своме и ближњем свом. Ево, ја против вас’, говори Господ, ‘дајем слободу мачу, куги и глади. Учинићу вас страшилом за сва царства земаљска.
18С људима који су раскинули савез са мном, који не испунише речи савеза који преда мном учинише, поступићу као с јунетом које располовише и између половина прођоше.
19Великаше Јудине и великаше јерусалимске, дворане, свештенике и сав народ земље који прођоше између половина јунећих
20предаћу у руке непријатеља њихових и у руке оних који траже душе њихове. Мртва тела њихова биће храна птицама небеским и зверима земаљским.
21А Седекију, цара Јудиног, и великаше његове предаћу у руке непријатељима њиховим, у руке оних који траже душе њихове, у руке цара вавилонског које су се од вас биле повукле.
22Ево’, говори Господ, ‘ја ћу им заповедити да се врате на град овај. Навалиће на њега, освојиће га и огњем ће га спалити. Градове Јудине претворићу у пустош ненастањену.’”