Jeremiah 32
1 Реч која дође Јеремији од Господа десете године јудејског цара Седекије, која је осамнаеста година Навуходоносорова.
2 Тад је војска вавилонског цара опседала Јерусалим. Пророк Јеремија је био затворен у трему тамнице која је била у двору цара Јудиног.
3 Седекија, цар Јудин, био га је затворио говорећи: „Зашто пророкујеш и говориш: Овако говори Господ: ‘Ево, овај град предаћу у руке цара вавилонског и он ће га освојити.
4 Седекија, цар Јудин, неће умаћи из руку халдејских, него ће сигурно бити предан у руке цара вавилонског. Говориће с њим уста спрам уста и гледаће се очи у очи.
5 Седекију ће одвести у Вавилон и тамо ће остати док га не походим’ говори Господ. ‘Ако се будете борили против Халдејаца, нећете успети.’”
6 Тада рече Јеремија: „Дође ми реч која говори:
7 Ево, Анамеило, син стрица твога, долази да ти каже: ‘Купи моју њиву која је у Анатоту. Ти имаш право по сродству да је купиш.’
8 По речи Господњој, дође ми Анамеило, син стрица мог, у тамницу и рече ми: ‘Хајде, купи моју њиву која је у Анатоту, у земљи Венијаминовој, јер ти имаш породично првенство да је купиш. Купи је!’ Тада схватих да је то реч Господња.
9 Ја тада купих од Анамеила, сина свог стрица, њиву која је у Анатоту. Измерих му новац – седамдесет сикала сребра.
10 Затим написах уговор, ударих печат, позвах сведоке и измерих новац на ваги.
11 Потом узех уговор о куповини, запечаћен по закону и прописима, и отворен.
12 Куповни уговор сам предао Варуху, сину Нирије, сина Манасије, пред Анамеилом, стричевићем, пред сведоцима који су потписали куповни уговор и пред свим Јудејцима који су седели у тамничком дворишту.
13 Потом заповедих Варуху пред њима и рекох: Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев:
14 ‘Узми овај уговор, запечаћени куповни уговор, и овај препис и стави их у глинену посуду да се дуго чувају.’
15 Јер овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: ‘Још ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради!’
16 Потом дадох куповни уговор Варуху, сину Ниријевом, помолих се Господу и рекох:
17 ‘Ах, Господе, Господе! Ево, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом уздигнутом. Теби ништа тешко није!
18 Чиниш милост хиљадама, а грехе отаца стављаш у недра синова њихових после њих. Боже велики и силни којем је име Господ Саваот!
19 Ти си велики у намерама својим и диван у делима својим. Очи твоје гледају на све путеве људске да даш сваком према путевима његовим и према плоду дела његових.
20 Ти си чинио знамења и чудеса у земљи египатској, у Израиљу и међу свим људима до данас. Стекао си име какво је и данас.
21 Ти си извео народ свој израиљски из земље египатске знамењима, чудесима, руком крепком, мишицом уздигнутом и страхотама великим.
22 Затим си им дао земљу ову за коју си се заклео очевима њиховим да ћеш им је дати, земљу где теку млеко и мед!
23 Међутим, кад су ушли у њу и запосели је, нису слушали глас твој, нити су по закону твом ишли. Ништа не учинише од онога што си им заповедио. Зато си на њих навео сва ова зла.
24 Ево, опкопи приђоше граду да га заузму. На град су се сручили мач, глад и куга, тако да ће се предати у руке Халдејцима, који на њега наваљују. Све што си наговестио видиш да је дошло.
25 А ти ми, Господе, Господе, говориш: Купи ту њиву новцем и позови сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима!’”
26 Тада дође реч Господња Јеремији говорећи:
27 „Ево, ја сам Господ, Бог сваког тела! Зар ми је нешто немогуће?”
28 Зато овако говори Господ: „Ево, предаћу тај град у руке Халдејцима и у руке цара вавилонског Навуходоносора, да га заузме.
29 Ући ће у овај град Халдејци, који га опседају, и запалиће огњем овај град. Спалиће и куће на чијим су крововима палили тамјан Валу и приносили наливе туђим боговима и тако ме гневили.
30 Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од младости своје зло пред очима мојим. Заиста су ме синови Израиљеви гневили делима руку својих”, говори Господ.
31 „Тај град ме је гневио и срдио од дана кад га сазидах, па до данас. Уклонићу га испред лица свога
32 због све злоће коју су синови Израиљеви и синови Јудини чинили, па ме гневили. Цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови, пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани
33 окренуше ми леђа, а не лице. Трудио сам се стално да их поучим, али ме не послушаше, нити примише наук мој.
34 Они поставише гадости у храм који се именом мојим зове да га оскрнаве.
35 Подигли су Валу узвишења у Долини сина Еномовог да би приводили синове своје и кћери своје Молоху. То им нисам заповедио, нити ми је на ум пало да такве гадости чине и да Јуду на грех наводе.
36 Али, ипак”, овако говори Господ, Бог Израиљев, „тај град, за који говорите да ће пасти од мача, глади и куге у руке цару вавилонском,
37 ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које сам их прогнао у гневу свом, љутини својој и јарости својој, и довешћу их на место ово да мирно бораве.
38 Биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.
39 Даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали у све дане за добро њихово и синова после њих.
40 Склопићу с њима савез вечан. Никад се нећу одвратити од њих и увек ћу им добро чинити. Усадићу им у срце страх свој тако да никад не одступе од мене.
41 Радоваћу се кад им будем добро чинио. Засадићу их чврсто на земљи овој свим срцем својим и свом душом својом.”
42 Овако говори Господ: „Као што сам навео на народ овај сву несрећу ову, тако ћу на њих довести сва добра која сам им обећао.
43 Куповаће се њиве у земљи овој, за коју ви кажете: ‘Пустош је, нема у њој ни људи ни стоке. Зато је предата у руке Халдејаца!’
44 Њиве ће се за новац куповати, писаће се и печатиће се куповни уговори, позиваће се сведоци у земљи Венијаминовој и околини Јерусалима, у градовима Јудиним, по градовима планинским, по градовима у равници, по градовима јужним, јер ћу прекинути ропство њихово”, говори Господ.