Jeremiah 22
1 Овако говори Господ: „Сиђи у дом цара Јудиног и објави тамо ову реч.
2 Кажи: ‘Слушај реч Господњу, царе Јудин који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој који улазе на ова врата.
3 Овако говори Господ: Чините правицу и правду, избављајте потлаченог из руку насилника. Немојте чинити неправду странцу, сиротици и удовици. Не тлачите их и не проливајте крв невину на овом месту.
4 Ако поступате по речи овој, улазиће цареви на врата овог дома, који седе на престолу Давидовом на колима и на коњима, они, њихове слуге и народ њихов.
5 Ако не послушате речи ове, заклињем се собом’, говори Господ, ‘да ћу тај двор разрушити.’”
6 Овако говори Господ за дом цара Јудиног: „Ти си ми Галад, врх ливански, али ћу те у пустињу претворити, у градове ненастањене.
7 Спремам против тебе затираче, сваког са оружјем његовим. Посећи ће твоје кедре красне и у огањ ће их бацити.
8 Многи варвари ће пролазити поред града овог. Питаће један другог: ‘Зашто Господ ово учини од тог града великог?’
9 Одговориће им: ‘Зато што су раскинули савез с Господом, Богом својим, клањали се и служили боговима другим.’
10 Не оплакујте покојника! Не јадикујте за њим! Плачите за оним који одлази, јер се неће никад вратити, нити ће видети отаџбину своју.”
11 Јер овако говори Господ за Јосијиног сина Салума, цара Јудиног, који је владао место оца свога Јосије, који је отишао из овог места: „Неће се никад вратити,
12 него ће умрети у месту куда су га у ропство одвели. Ову земљу неће никад више видети.”
13 Тешко оном који зида кућу своју неправедно и одаје без правице, и који искоришћује ближњег свог без накнаде.
14 Он каже: „Саградићу себи кућу пространу и светле одаје!” Он побија прозоре, кедровином их облаже и у црвено боји.
15 „Да ли ти владаш зато што се кедровином размећеш? Зар није јео и пио отац твој, али је чинио правицу и правду? Зато му је добро било.
16 Бранио је право сиромаха и невољника, зато му је добро било. Зар то не значи мене познавати?”, говори Господ.
17 „Међутим, очи твоје и срце твоје само за добитком иду. Крв невину проливаш, тлачиш и отимаш.”
18 Зато овако говори Господ за Јосијиног сина Јоакима, цара Јудиног: „Неће за њим нарицати: ‘Јао, брате мој!’ или: ‘Јао, сестро!’ Неће за њим нарицати: ‘Јао, господару!’ или: ‘Јао, славо његова!’
19 Покопаће га као магарца, извући ће га и бацити изван врата јерусалимских.
20 Попни се на Ливан и наричи! Нека се по Васану чује глас твој! Са Аварима наричи, јер су сатрвени сви пријатељи твоји!
21 Говорио сам ти у данима мирним, а ти рече: ‘Нећу да те слушам!’ То је пут твој од младости твоје да не слушаш глас мој.
22 Вихор односи све пастире твоје, у прогонство иду сви пријатељи твоји. Тада ћеш се постидети и посрамити због све злоће своје.
23 Ти на Ливану седиш, на кедровима гнездо свијаш. Како ћеш јечати кад ти муке дођу и болови као у породиље!”
24 „Живота ми мога”, говори Господ, „кад би син цара Јудиног Јоакима Хонија био печатни прстен на десној руци мојој, стргнуо бих га оданде.
25 Предајем те у руке онима који ти о глави раде и у руке оних којих се бојиш, у руке Навуходоносору, цару вавилонском, и у руке Халдејаца.
26 Отераћу тебе и мајку која те је родила у туђу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете помрети.
27 У земљу за којом сте чезнули да се вратите – нећете се вратити.”
28 Зар је тај човек Хонија посуда разбијена и одбачена? Посуда која се ником не свиђа? Зашто су истерани он и потомци његови и прогнани у земљу коју нису познавали?
29 Земљо! Земљо! Земљо! Чуј реч Господњу!
30 Овако говори Господ: „Запишите за тог човека: ‘Без деце. Није успео у животу. Ником од потомака његових не успева да седне на престо Давидов и да Јудом влада.’”