Jeremiah 20
1 Свештеник Пасхор, син Имиров, врховни надзорник у храму Господњем, чуо је Јеремију какве речи пророкује.
2 Пасхор удари пророка Јеремију и стави га у окове код горњих врата Венијаминових, при храму Господњем.
3 Кад сутрадан Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: „Господ те не зове више Пасхор него ‘ужас свуда’.
4 Јер овако говори Господ: ‘Ево, предајем ужасу тебе и све пријатеље твоје. Они ће пасти од мача непријатеља својих и ти ћеш то видети очима својим. Све Јудејце ћу дати у руке цару вавилонском. Он ће их заробљене одвести у Вавилон и мачем побити.
5 Све богатство овог града, сав трудом стечени иметак, све драгоцености и све благо царева Јудиних даћу у руке непријатеља њихових. Они ће га разграбити, опљачкати и у Вавилон однети.
6 И ти, Пасхоре, и сви твоји укућани отићи ћете у ропство. Ти ћеш доћи у Вавилон, тамо ћеш умрети и тамо ће покопати и тебе и све пријатеље твоје којима си лажи проповедао.’”
7 Господе, ти си ме наговарао и наговорио си ме. Надјачао си ме и савладао си ме. Подсмевају ми се сваки дан, сви ми се ругају.
8 Кад проговорим, морам да вичем, морам да објављујем: „Неправда! Насиље!” Заиста, реч Господња доноси ругање и подсмех сваки дан.
9 Ја рекох: „Нећу мислити на њега и нећу више говорити у име његово.” Али тад би у срцу мом као огањ распламтели, затворен у костима мојим! Уморих се задржавајући га, али не могох више!
10 Чујем многе како говоре: „Ужас свуда! Пријавите га! Хајде да га пријавимо!” Сви с којима сам у миру био вребају да посрнем: „Можда ће се преварити, па ћемо га надвладати и њему се осветити!”
11 Али Господ је са мном као моћан јунак! Посрнуће прогонитељи моји и неће надвладати. Много ће се посрамити јер нису успели. Срамота им је вечна, незаборавна.
12 Господе Саваоте, који праведника испитујеш и видиш му бубреге и срце, учини да видим освету твоју над њима, јер теби сам поверио парницу своју!
13 Певајте Господу! Хвалите Господа! Он избавља душу сиромаху из руку зликоваца!
14 Нека је проклет дан у ком сам се родио! Дан кад ме роди мати моја нека није благословен!
15 Проклет нека је човек који јави оцу мом: „Роди ти се дете мушко!” Тако га обрадова.
16 Том човеку нека буде као градовима које Господ немилице развали. Нека он слуша ујутру јауке, а бојну вику у подне,
17 јер ме не уби у утроби мајчиној, да ми гроб буде мајка моја, да јој утроба остане трудна довека!
18 Зашто из утробе изађох да гледам јад и невољу и да се у срамоти заврше дани моји?