Bible

1 Дође ми реч Господња говорећи: 2 „Иди и вичи у уво Јерусалиму: Овако говори Господ: ‘Сећам се твоје милине младалачке, љубави вереничке твоје. Ти пође за мном у пустињу, по земљи у којој се не сеје. 3 Израиљ беше светиња Господу, првина од плодова његових. Ко год је од њих јео, бивао је кажњен, и зло га је сналазило’”, говори Господ. 4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и сви родови дома Израиљевог! 5 Овако говори Господ: „Какву су неправду нашли на мени оци ваши, па одступише од мене? Пођоше за ништавилом, и ништавило постадоше. 6 Нису се запитали: Где је Господ који нас је извео из земље египатске, који нас је по путевима водио, по земљи пустој и непроходној, по земљи сувој и тамној, по земљи кроз коју нико пролазио није, нити се човек тамо настанио? 7 Довео сам вас у земљу плодну, да се храните родом њеним и добротом њеном. Кад сте у њу ушли, оскрнависте земљу моју и наслеђе моје у гадост претвористе. 8 Свештеници нису говорили: Где је Господ? Тумачи закона нису ме познали, пастири отпадоше од мене. Пророци пророковаху у име Валово и ишли су за стварима залудним. 9 Зато ћу се парничити с вама”, говори Господ, „парничићу се и са синовима синова ваших. 10 Пређите, дакле, на острва китимска и гледајте, пошаљите у Кидар и разгледајте добро, па видите да ли је било тако нешто. 11 Да ли су варвари променили богове, иако то нису богови? А народ мој замени славу своју за оно што не помаже! 12 Зачуди се томе небо, згрози се и запрепасти се”, говори Господ. 13 „Значи, два зла учини народ мој: оставише мене, извор воде живе, и ископаше себи студенце, студенце проваљене, који не могу воду да држе. 14 Да ли је Израиљ слуга? Да ли је рођен такав? Зашто је плен постао? 15 На њега ричу лавићи, подижу глас свој. У пустош су претворили земљу његову, спаљени су градови његови, становништво нестало. 16 Синови нофски и тафнески теме ти обријаше. 17 Зар није томе криво отпадништво твоје од Господа, Бога твог, кад те је правим путем водио? 18 А сад, шта ће ти пут египатски, да са Нила воду пијеш? Шта ће ти пут асирски, да са Еуфрата воду пијеш? 19 Кажњава те злоћа твоја и прекорева те отпадништво твоје. Схвати и види како је зло и горко то што остављаш Господа, Бога свога, и мене се не бојиш”, говори Господ, Господ Саваот. 20 „Ти си одавно изломио јарам свој и раскинуо конопце своје. Рекао си: ‘Нећу да служим!’ Ипак си на сваком хуму узвишеном, под сваким дрветом зеленим с идолима општио. 21 Ја сам те засадио као лозу изабрану, као врсту племениту. Како си се претворио у јалов род, у лозу дивљу? 22 Ако се и лужином опереш и узмеш доста пепела, остаће безакоње твоје преда мном”, говори Господ Господ. 23 „Како можеш да кажеш: ‘Нисам сагрешио, нисам за боговима ишао?’ Погледај по долинама пут свој! Схвати шта си учинио! Ти си као брзоплета камила која мења пут свој, 24 као дивља магарица навикла на пустињу, која пожудно дахће. Ко ће јој жељу испунити? Ко је тражи, наћи ће је без муке у време њено. 25 Пази да ти ноге не постану босе, ни грло да ти ожедни. Ти кажеш: ‘Немогуће! Ја волим туђе и за њима идем!’ 26 Као што се лопов посрами кад га ухвате, тако ће се постидети дом Израиљев: они цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови. 27 Они говоре дрвету: ‘Ти си отац мој’, и камену: ‘Ти си ме родио!’ Окрећу ми леђа, а не лице, а кад су у невољи, запомажу: ‘Устани, спаси нас!’ 28 А где су богови твоји које си направио себи? Нека устану ако могу да те спасу у време невоље твоје! Ти имаш толико богова, колико и градова, о, Јудо! 29 Зашто се спорите са мном? Ви сте мене напустили”, говори Господ. 30 „Узалуд сам ударао синове ваше, они поуку не примише. Мач ваш прождре пророке ваше, као што лав прождире. 31 Какав сте род?” Видите реч Господњу: „Зар сам био пустиња Израиљу или земља мрачна? Зашто народ мој говори: ‘Ми смо слободни, нећемо да дођемо теби’? 32 Заборавља ли девојка накит свој и невеста вео свој? А народ мој заборави мене, безброј је томе дана. 33 Како добро знаш пут свој кад љубав тражиш! Тако си и навикао на злоћу пута свог. 34 Још се на скутевима твојим налази крв сиромаха невиних. Ниси их у провали изненадио, такви су они. 35 Ти кажеш: ‘Нисам крив, одвратио се од мене гнев његов.’ Ево, судићу се с тобом. Немој да кажеш: ‘Нисам крив.’ 36 Зашто тако лако мењаш пут свој? Посрамићеш се од Египћана као што си се од Асирца посрамио. 37 И одавде ћеш отићи с рукама изнад главе јер је Господ одбацио оне у које се уздаш. Нећеш с њима срећу имати.”