Jeremiah 10
1 Слушајте, доме Израиљев, реч коју вам говори Господ.
2 Овако говори Господ: „Не приклањајте се путу варвара. Немојте дрхтати пред знацима небеским јер од њих варвари дрхте.
3 Схватања су њихова ништавна, само дрво посечено у шуми и дело руку уметника.
4 Израђени су од сребра и злата, учвршћују се клиновима и чекићима да се не би климали.
5 Они су као страшила на њиви, не говоре. Морају да се носе јер не могу да иду. Њих се не бој јер не могу зло да чине, а ни добро не могу да учине.”
6 Нико није као ти, Господе, ти си велик и велико је у сили име твоје.
7 Ко да се не боји тебе, царе варвара? Теби то и припада. Међу свим мудрацима варвара, у свим царствима њиховим нема теби равног.
8 Сви су луди и безумни, наука им је – дрво!
9 Плоче сребра из Тарсиса доносе, злато из Уфаза. То је дело уметника и руку златара. Огрнути су порфиром и скерлетом, сви су дела уметника.
10 А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни. Земља задрхти од гнева његовог, варвари не могу да издрже срџбу његову.
11 Ово ћете њима рећи: „Богови који нису створили небо ни земљу нестаће са земље и под небом.”
12 А он је створио земљу силом својом, он је утемељио свет мудрошћу својом и разастро небеса разумом својим.
13 Кад се заори глас његов, буче воде на небесима. Он подиже облаке с краја земље, пушта муње с пљуском и изводи ветар из скровишта његових.
14 Сваки човек је неразуман у знању свом, стиди се сваки златар кипова својих јер је лажан кип његов, и нема духа у њему.
15 Ништавне су оне смешне творевине, у дан казне пропашће.
16 Јаковљев део није као они, јер он је све створио, Израиљ је наследство његово, Господ Саваот је име његово.
17 Подигни са земље завежљај свој, ти, која у невољи седиш.
18 Овако говори Господ: „Ево, овај пут избацићу становнике земље ове и притиснућу их да би ме пронашли.”
19 Тешко мени од ране моје! Неизлечива је рана моја! Али ја рекох: „То је моја болест, поднећу је.
20 Оборен је шатор мој, сви су конопци покидани. Отидоше синови моји, нема их. Нема никог да разапне шатор мој и да подигне засторе моје.
21 Пастири безумни постадоше, и Господа не потражише. Зато нису срећни и распршише се сва стада њихова.
22 Чујте вест: Ево, примиче се бука велика из земље северне да опустоши градове јудејске, да их претвори у станишта шакала.
23 Знам, Господе, да није пут човечји у његовој власти, нити човек управља корацима својим.
24 Исправљај ме, Господе, по правици, не у гневу свом, да ме не би уништио.
25 На варваре излиј гнев свој, који не знају за тебе, и на народе који не призивају име твоје! Они су прождрали Јакова, изјели њега и опустошили насеље његово.”