1Ко верова проповедачу нашем? Коме се открила мишица Господња?
2Изникао је пред њим као изданак, као корен из земље сасушене. Није имао ни стас ни лепоту да бисмо га гледали, ни појаву да би нам се свидео.
3Презрен је био и одбачен од људи, пун бола и болести. Окретали су лице од њега, презрен је био и одбациван.
4А он је понео болести наше и узео патње наше. Ми смо сматрали да је кажњен, ударен од Бога и мучен.
5Он је био рањен због грехова наших, бијен због преступа наших. Казна је била на њему да бисмо мир добили, и исцелисмо се раном његовом.
6Сви смо као овце лутали, свако пође путем својим, а Господ је ставио на њега грехе свих нас.
7Био је мучен, али се није бунио, није отварао уста своја. Био је као јагње које на клање воде, нем као овца пред онима који је стрижу, није отварао уста своја.
8Кроз мучење и суд је узет, а род његов ко ће исказати? Истргоше га из земље живих, смртно га избише због грехова народа мога.
9Одредише му гроб међу злочинцима, али после смрти би с богатим јер није неправду чинио, нити се неправда нашла у устима његовим.
10Господ је хтео да га удари на муке. Кад се он жртвује као жртва за грех, видеће потомство, продужиће дане и напредоваће дело Господње руком његовом.
11Због патње душе своје биће засићен. Знањем својим слуга мој праведни донеће многима праведност, а узеће на себе грехе њихове.
12Зато ћу му многе дати у наследство, с моћнима ће плен делити јер је смрти предао душу своју. Био је стављен међу злочинце, понео је грехе многих и за злочинце се моли.