Isaiah 51
1 Чујте ме, ви који за правдом идете, који Господа тражите! Погледајте стену из које сте исечени и дубоку јаму из које сте извађени!
2 Погледајте Авраама, оца свога, и Саару, која вас је родила! Бездетан је био кад сам га позвао, али сам га благословио и умножио.
3 Господ се сажали на Сион, сажали се на рушевине његове. Пустињу његову учинише као Едем и пустош његову као врт Господњи. У њему ће бити радост и весеље, хваљење и песма громка.
4 Послушај ме, народе мој! Почујте ме, људи! Закон долази од мене и суђење је моје светлост народима.
5 Близу је правда моја, долази спасење моје. Судиће народима мишице моје, ишчекују ме острва и уздају се у мишицу моју.
6 Подигните к небу очи своје! Погледајте доле на земљу! Небеса ће се као дим расплинути, Земља ће се као одећа распасти и становници ће помрети као мушице. Спасење моје трајаће довека и неће нестати правда моја.
7 Послушајте ме, ви који правду знате, народе којем је у срцу закон мој! Не бојте се ругања људског, не плашите се увреда њихових!
8 Мољац ће их прождерати као одећу и као вуну изгришће их црв. Довека остаје правда моја, од колена до колена спасење моје.
9 Буди се, буди се! Испуни се силом, мишице Господња! Пробуди се као у дане старе, у време нараштаја прошлих! Зар ниси ти исекла неман и пробола чудовиште?
10 Зар ниси ти исушила море, воде бездана великог? Од морских дубина начинила си пут да ослобођени прођу.
11 Вратиће се они које је Господ ослободио, доћи ће певајући на Сион. Биће им на главама вечна радост, пратиће их клицање и весеље и нестаће туге и уздисања.
12 „Ја, ја сам утешитељ ваш. Ко си ти, па да се бојиш смртника, потомака људских који су као трава?
13 Заборавио си Господа, створитеља свога, који је небеса распростро и земљу утврдио. Сваки дан од тлачитеља дрхтиш: Где је гнев тлачитељев?
14 Ослободиће се ускоро сужањ. Неће у јами умрети, нити ће му хлеба недостајати.
15 Ја сам Господ, Бог твој, који море узбурка да му таласи хуче, а зовем се Господ Саваот.
16 Ставио сам своје речи у уста твоја. Заштитио сам те сенком руке своје кад сам небеса распростирао, земљу учвршћивао и кад сам Сиону рекао: ‘Ти си народ мој!’”
17 Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! То си попио из руке Господње чашу гнева његовог, искапио си пехар горки.
18 Од свих синова које је родио, ниједан га није водио. Од свих синова које је отхранио, ниједан га није за руку узео.
19 Двоје ти се десило, ко те жали? Пустошење, уништење, глад и мач, ко ће те утешити?
20 Синови твоји обамрли леже по угловима свих улица, као јелен у мрежи, пуни гнева Господњег и прекора Бога твога.
21 Зато почуј, невољниче, ти, пијани, али не од вина.
22 Овако говори Господ, Господ твој, Бог твој, који брани народ свој: „Ево, узимам из руке твоје вашу горку, чашу гнева свога, нећеш је пити више.
23 Ставићу је у руку противника твојих, оним који су ти говорили: ‘Сагни се да пређемо!’ Ти си подметао леђа своја да буде подлога, улица пролазника.”