1Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска! Седи на земљу без престола, кћери халдејска! Неће те више звати нежном и љупком.
2Узми млин и мељи жито! Подигни вео свој! Подигни скут, откриј колена и прегази реке!
3Нека се открије голотиња твоја, нека се покаже срамота твоја! Ја ћу се осветити, али нико ме спутати неће.
4Искупитељ наш зове се Господ Саваот, светац Израиљев.
5Седи ћутке и у таму се сакриј, кћери халдејска! Неће те више звати господарицом царства.
6„Разгневих се на народ свој, оскрнавих наследство своје и предадох га у руку твоју, а ти се не смилова. На старце си стављала претешки јарам свој.
7Говорила си: ‘Довека ћу господарица бити.’ Ниси то примила к срцу, нити си помишљала какав ће крај бити.
8Сада саслушај ово, сладостраснице, која си безбрижно седела и у срцу говорила: ‘Ја и нико други! Никад нећу удовица бити и без деце бити!’
9Обоје ће те стићи одједном, у истом дану. Децу ћеш изгубити и удовица ћеш постати. То ће те снаћи због многог гатања и мноштва чарања твојих.
10Уздала си се у злоћу своју и говорила: ‘Нико ме не види.’ Преварише те мудровања твоја и знање твоје. Говорила си: ‘Ја и нико други!’
11Зло ће те снаћи које нећеш избећи. Сручиће се несрећа на тебе коју нећеш отклонити. Доћи ће пропаст на тебе коју нећеш предвидети.
12Дођи сад с врачањима својим и бројним гатањима својим која си чинила од младости своје. Да ли ће ти помоћи? Да ли ћеш ме уплашити?
13Уморила си се од многих већања својих. Нека устану они који небо премеравају, који звезде гледају, који проричу сваки млад месец и шта ће те снаћи.
14Гле, они су као плева коју ће огањ спалити. Они не могу ни сами себе да избаве од силног пламена. То неће бити угљен који греје, ни ватра око које се седи.
15Такви ће бити они с којима си се дружила и с којима си пословала од младости своје. Разбећи ће се свако на своју страну и нико те спасти неће.”