1Ућутите острва преда мном, народи нека се окрепе! Нека приступе и нека кажу: „Хајде да се судимо!”
2„Ко је подигао са истока оног који стално побеђује? Ко му предаје варваре и цареве обара? Они су као прах пред мачем његовим и као плеву развејава лук његов.
3Он их гони, сигурно напредује, не дотичу стазу ноге његове.
4Ко је то учинио и извршио? Онај који од искона нараштаје позива, ја, Господ, који сам први и исти до краја!”
5Острва видеше и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.
6Свако ближњем помаже и брату свом говори: „Храбро!”
7Ковач храбри топионичара, онај који клепа храбри оног који кује и говори: „Добро је спојено.” Чавлима учвршћује да се не помера.
8„А ти, Израиљу, слуго мој Јакове, којег сам изабрао, потомче Авраама, пријатеља мог!
9Ти, којег сам узео с крајева земаљских и позвао те с рубова њених, којем сам рекао: ‘Ти си слуга мој, ја сам те изабрао, а нисам те одбацио’,
10не бој се, јер сам ја с тобом. Не гледај плашљиво јер сам ја Бог твој. Ја те снажим и помажем, подупирем те десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамити сви који бесне на тебе. Уништиће се и препасти људи који се с тобом суде.
12Тражићеш противнике своје, али их нећеш наћи. Биће уништени, претворени ни у шта они који се против тебе боре.
13Јер ја, Господ, Бог твој, снажим десницу твоју и говорим теби: ‘Не бој се, ја ти помажем.
14Не бој се, Јакове, црве мали, остатку Израиљев, ја сам помоћ твоја, избавитељ твој и Светац Израиљев’”, говори Господ.
15„Ево, чиним те млатилом оштрим, с новим, двоструким зупцима. Млатићеш и сатираћеш брда, у плеву ћеш брегове претварати.
16Вејаћеш их, ветар ће их однети и вихор ће их разнети. Ти ћеш се радовати у Господу, хвалићеш Свеца Израиљевог.
17Сиромаси и убоги воду траже, али ње нема. Језик им се од жеђи осушио. Ја, Господ, њих ћу услишити, Бог Израиљев неће их напустити.
18Отворићу реке на бреговима голим и изворе посред долина. Пустињу ћу у језеро преобратити, а суву земљу у изворе водене.
19Засадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину. Посадићу у пустоши чемпрес, брест и шимшир заједно.”
20Нека сви виде и нека знају, нека размисле и нека схвате: то чини рука Господња и све је створио Светац Израиљев.
21„Изнесите расправу своју”, говори Господ. „Предочите доказе своје”, вели цар Јаковљев.
22„Нека дођу и нека нам објаве оно што ће се збити. Откријте нам шта је раније било, да размислимо о томе шта се испунило, или нам кажите шта ће унапред бити.
23Откријте нам шта ће касније бити и познаћемо да сте ви богови. Учините нешто, добро или зло, да се зачудимо и задивимо заједно.
24Гле, ви сте ништа и дело ваше је ништавно. Гад је онај који вас изабере!
25Подигао сам једног са севера да дође, он ће доћи са сунчаног истока и призваће име моје. Газиће великаше као блато, као што лончар глину гази.
26Ко је од искона објавио да бисмо знали и унапред рекао шта је истинито?
27Ја први Сиону кажем: ‘Ево, ево их!’ Јерусалиму сам послао вест радосну.
28Гледам – нема човека, нико савет нема кад их питам да ми одговоре.
29Гле, нису они ништа и ништавна су дела њихова. Ликови њихови су ветар и празнина.”