1Тешко Јерусалиму. Јерусалиму, граду у коме је Давид боравио! Нека пролази година за годином, нека се празници изређају.
2Тада ћу Јерусалим притиснути и настаће јаук и лелек, а показаће се као град несавладив.
3Опколићу те одасвуд, окружићу те рововима, наспрам тебе подићи ћу насипе.
4Говорићеш оборен на земљу и из праха муцаћеш. Биће ти глас са земље и из праха као авет говорићеш.
5Као ситан прах биће мноштво непријатеља твојих и као плева развејана противници твоји. То ће бити одједном, изненада.
6Походиће те Господ Саваот грмљавином, земљотресом, хуком великим, вихором, олујом и пламеном који прождире.
7Биће као сан и ноћно виђење мноштво варвара који Јерусалим нападају и утврђења његова, и који га притискају.
8То ће бити као кад гладан сања да једе, а кад се пробуди, оно стомак празан. Или као кад жедан сања да пије, а кад се пробуди, а он уморан, сувог грла. Толико ће бити мноштво варвара који нападају Гору сионску.
9Скамените се и зачудите се! Заслепите и ослепите! Пијани су, али не од вина, посрћу, али не од пића жестоког!
10Господ је на вас чврст сан пустио. Затворио је очи ваше – пророке, прекрио је главе ваше – видеоце.
11Свако виђење биће вам као речи у књизи запечаћеној. Ако се да неком ко може да чита и каже му се: „Читај то!”, он ће одговорити: „Не могу јер је запечаћена!”
12Ако се да неком књига ко не зна да чита и каже му се: „Читај то!”, он ће одговорити: „Не умем да читам!”
13Зато говори Господ: „Због тога што овај народ приступа само устима својим и поштује ме само уснама својим, а срце му је далеко од мене, и његов страх од мене је само научена људска заповест,
14зато ћу и убудуће чудесно поступати с народом овим, чудесно и дивно, пропашће мудрост мудраца његових и нестаће разум паметних његових.”
15Тешко онима који наум свој од Господа крију, који у мраку раде и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас препознаје?”
16Безумље! Да ли глина просуђује као лончар? Може ли дело да каже свом творцу: „Није ме он начинио!” Може ли лонац да каже лончару: „Он не разуме!”
17Неће ли се ускоро Ливан у врт претворити, а врт се у шуму претворити?
18У тај дан глуви ће чути речи из књиге, а очи слепих видеће из таме и мрака.
19Паћеници ће се веома Господу радовати и најбезбеднији међу људима клицаће Свецу Израиљевом.
20Неће бити насилника, нестаће подругљиваца. Ишчезнуће сви који зло помишљају,
21сви који речју окривљују друге, постављају замке онима који истину бране на вратима и недужне обарају.
22Због тога Господ, који је Авраама откупио, говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети и неће му лице бледети.
23Кад деца његова усред себе виде дело руку мојих, прославиће име моје. Прославиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.
24Они, заблудели, примиће разум, и збуњени ће поуку добити.”