Isaiah 21
1 Пророштво пустињи крај мора. Као што вихори ка југу прохује, тако долази из пустиње, из земље страшне.
2 Страшно ми се виђење откри: пљачкаш пљачка, насилник пустоши. „Дођи, Еламе! Опседни, Мидијо! Прекратићу свако уздисање!
3 Зато су пуна бола бедра моја. Болови ме обузимају као трудови породиљу. Потресен сам да чујем, преплашен сам да видим.
4 Срце ми трепери, гроза ме хвата. Сумрак који сам желео у страх ми се претвори.
5 Поставља се сто, столњак се простире, једе се и пије. Устајте, кнезови, штит подмазујте!
6 Овако ми рече Господ, Бог мој: ‘Иди, постави стражара! Оно што види, нека јави!
7 Види ли коњицу, јахаче у паровима, поворку магараца, поворку камила, нека пази помно и пажљиво!’
8 Стражар као лав повика: ‘Стојим стално на стражи, Господе, дању и на стражи читаву ноћ!’
9 И, гле, долази коњица, јахачи у паровима. Тада он повика и рече: ‘Паде, паде Вавилон! Сви кипови богова њихових о земљу се разбише!’
10 Гумно моје и њиво моја! Што чух од Господа Саваота, Бога Израиљевог, то вам објавих!”
11 Судбина Едома. Вичу ми са Сира: „Стражару, које је доба ноћи? Стражару, које је доба ноћи?”
12 Стражар одговара: „Долази јутро, па онда ноћ. Ако хоћете да питате, питајте, вратите се и дођите!”
13 Судбина Арабије. У шумама арабљанским почивате, путници дедански.
14 Изнесите воду пред жедне, становници земље темске! Донесите хлеб бегунцима!
15 Од мачева беже они, од мача исуканог, од лука затегнутог и од боја жестоког.
16 Овако ми Господ рече: „Још једна година, као година надничара, и нестаће сва слава Кидра.
17 Од мноштва храбрих стрелаца, синова кидарских, мало ће остати.” Тако рече Господ, Бог Израиљев.