1Не радуј се, Израиљу, не весели се као други народи! Блудничиш, оставивши Бога свога! Волиш плату блудничку по свим њивама житним!
2Њива и каца неће их хранити, опиће их вино младо.
3Неће боравити у земљи Господњој. Јефрем ће се у Египат вратити, а у Асирији ће нечисто јести.
4Неће Господу приносити вино, нити му приносити жртве своје. Горак ће им хлеб бити, оскрнавиће се ко га буде јео. Тај је хлеб њихов, не улази у дом Господњи.
5Шта ћете чинити у дан светковине, у дан празника Господњег?
6Гле, одоше пред пустошењем. Прихватиће их Египат, сахраниће их Мемфис. Сребрни накит прекриће коприва, трње расте у шаторима њиховим.
7Дођоше дани казне! Дођоше дани одмазде, схватиће Израиљ! „Луд је пророк, безуман је и надахнут!” Велико је безакоње твоје, велико је отпадништво твоје.
8Јефрем вреба Бога нашег, по свим путевима пророку замке за птице постављају. Мржња је у дому Бога нашег.
9Сасвим су се искварили као у време Гаваје. Памтиће се безакоња њихова, биће кажњени за грехе своје.
10Нађох Израиљ као грожђе у пустињи! Видех очеве ваше као ране плодове смокве! Они Велфегору одоше, посветише се срамоти, и заволеше гадост.
11Јефремова слава као птица одлете: нема рађања, нема трудноће, нема зачетка.
12Ако и подигну синове своје, учинићу их неплодним. Тешко њима кад их напустим.
13Гледао сам Јефрема, као Тир, у врту посађен! Међутим, Јефрем ће крвнику предати децу своју.
14Подај им, Господе, – шта ћеш им дати? Дај им утробу неплодну и груди усахле.
15У Галгалу је сва злоћа њихова, онде сам их замрзео. Због њихових злих дела изгнаћу их из дома свога. Нећу их више волети, одметници су сви кнезови њихови.
16Ударен је Јефрем, корен му усахну, неће род донети! Ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.
17Одбациће их Бог мој, јер га нису слушали, па ће се по варварима потуцати.