Hosea 13
1 Кад је Јефрем говорио, страх је задавао. Био се узвисио у Израиљу, али погреши с Валом и погибе.
2 И сада стално греше. Лију себи кипове од сребра, идоле какве они замисле. Сви су они дело уметника. За њих они говоре: „Њима жртвујте, бикове љубите!”
3 Зато ће они бити као облак јутарњи, као роса која брзо испари, као плева развејана с њиве, као дим што кроз отвор излази.
4 А ја сам Господ, Бог твој, још од земље египатске. Не знаш бога осим мене, нити спаситеља осим мене.
5 Ја сам те знао у пустињи, у земљи сасушеној.
6 Били су на пашњацима намирени, али кад су се заситили, погорди се срце њихово, и зато ме заборавише.
7 Зато ћу им бити као лав, као пантер који на путу вреба.
8 Напашћу их као медведица којој младунце узму. Разбићу оклоп срца њихових, прождраћу их тамо као лав и растргнуће их звери пољске.
9 Уништићу те, Израиљу, ко ти може помоћи?
10 Где је цар твој који ће те ослободити из свих градова твојих и судије твоје којима си говорио: „Дај ми цара и кнезове”?
11 Дао сам ти цара у гневу свом, а узимам га у бесу свом.
12 Свезан је грех Јефремов, сачувано је безакоње његово.
13 Дођоше на њега трудови породиљски, он је син неразуман: време је дошло, а он из утробе не излази.
14 Избавићу их из руке подземља, сачуваћу их од смрти. Где је, смрти, помор твој? Милост је нестала из очију мојих.
15 Плодан је Јефрем међу браћом својом, али ће доћи ветар источни, Господњи ветар из пустиње. Исушиће извор његов, пресахнуће студенац његов, опљачкаће му ризницу и све благо однеће.