Habakkuk 2
1 Стаћу на стражу своју, поставићу се на кулу да гледам и пазим шта ће ми рећи и шта ће одговорити на жалбе моје.
2 Тада ми одговори Господ говорећи: „Запиши виђење и стави на плоче да се лако чита.”
3 Ово је виђење до одређеног времена. Иде према крају и не вара. Ако оклева, чекај га, сигурно ће доћи, неће изостати.
4 Гле, ко се горди, није праведна душа у њему, а праведник ће од истине живети.
5 Као што вино завара, такав је и охол човек, мира нема. Отвара као подземље душу своју, као смрт је незасит. Сабира себи све народе и сакупља себи сва племена.
6 Зар га неће сви у причу узети, у пошалицу и загонетку, и рећи: „Тешко ономе који скупља оно што није његово! И докле ће?” Он заложено гомила.
7 Зар неће одједном устати повериоци твоји и пробудити се тлачитељи твоји?
8 Ти си опљачкао народе многе, тебе ће опљачкати остатак народа због крви људске, уништене земље и града са свим становницима његовим.
9 Тешко оном који неправедним добитком несрећу чини кући својој! Гради високо гнездо своје да би отклонио руку зла.
10 Наноси срамоту кући својој затирући народе многе, а штети души својој.
11 Јер камен из зида виче, а дрво из греде одговара!
12 Тешко оном који крвљу град зида и заснива град на неправди.
13 Гле, зар није од Господа Саваота да народи за огањ раде, а племена се низашта муче.
14 Земља ће се напунити сазнањем славе Господње као што се море водом пуни.
15 Тешко оном који опија ближњег свога, додаје му из врча да га опије и да гледа голотињу његову.
16 Више си засићен срамотом него славом. Пиј и ти и откриј необрезање своје! Доћи ће ти чаша у десници Господњој и срамота ће прекрити славу твоју.
17 Преплашило те је насиље над Ливаном, престравио те покољ звери, крв људска, опустошена земља, град и становници његови.
18 Чему користи резан кип који изреже мајстор његов? Чему ливен кип, учитељ лажи, да се узда мајстор у дело своје правећи неме идоле?
19 Тешко оном који комаду дрвета каже: „Пробуди се!”, а немом камену: „Прени се!” Он поучава? Ето, обложен је златом и сребром, а никаквог духа у њему нема.
20 А Господ је у храму своме светом. Сва земља нека заћути пред лицем његовим!