Genesis 8
1 Потом се Бог сети Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу, па посла Бог ветар на земљу да сузбије воду.
2 Тада се затворише извори бездана и уставе небеске и престаде киша с неба.
3 Вода се повлачила са земље и отицала је сто педесет дана.
4 Седмог месеца, седамнаестог дана, заустави се ковчег на планини Арарат.
5 Вода је стално опадала до десетог месеца и првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.
6 После четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио на ковчегу.
7 Он пусти гаврана, који стално одлеташе и долеташе док се земља не исуши од воде.
8 Затим пусти голубицу да види да ли је вода нестала с копна.
9 Међутим, голубица не нађе где би могла да спусти ноге, па му се врати у ковчег јер вода још покриваше тло. Он пружи руку, ухвати голубицу, па је узе к себи у ковчег.
10 Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу из ковчега.
11 Предвече, врати му се голубица и, гле, у кљуну јој беше лист маслине који је откинула. Тако Ноје дозна да су опале воде са земље.
12 Затим почека седам дана, па опет пусти голубицу, али она му се више не врати.
13 Шест стотина прве године Нојевог живота, првога месеца првога дана, усахну вода с копна. Ноје отвори кров на ковчегу и виде да је тло суво.
14 Другога месеца, седамнаестог дана, земља беше сува.
15 Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 „Изађите из ковчега ти, твоја жена, синови твоји и жене синова твојих.
17 Изведи са собом све животиње што су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи, да се разиђу по земљи, нека се плоде и множе на земљи.”
18 Тада Ноје изађе са синовима својим и женом својом и женама синова својих.
19 Све животиње, сви гмизавци, све птице, све што се миче на земљи по врстама својим изађе из ковчега.
20 Тада Ноје подиже жртвеник Господу. Узе од свих чистих животиња и од свих чистих птица и принесе на жртвеник жртве паљенице.
21 Господ осети мирис угодни, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу проклињати због човека, јер су мисли људског срца зле од детињства, нити ћу уништавати све живо као што сам учинио.
22 Све док буде земље, сетве, жетве, мраза, топлоте, лета, зиме, дана, ноћи, неће ничега недостајати.”