Genesis 48
1 Касније рекоше Јосифу: „Отац ти је болестан.” На то Јосиф поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
2 Јавише Јакову и рекоше: „Ево, долази ти син твој Јосиф.” Израиљ скупи снагу и усправи се у постељи.
3 Јаков рече Јосифу: „Бог свемогући јави ми се у Лузу, у земљи хананској, и благослови ме.
4 Рече ми: ‘Учинићу те плодним и бројним. Учинићу да будеш мноштво народа и даћу ову земљу у посед заувек потомству твоме после тебе.’
5 Сада, два сина твоја што ти се родише у земљи египатској пре него што дођох к теби у Египат, нека буду моји. Јефрем и Манасија нека буду моји, као Рувим и Симеун.
6 Деца рођена после њих нека буду твоја и нека се зову по имену браће своје у наследству своме.
7 Кад сам се враћао из Падама, умре ми Рахиља на путу, у земљи хананској, на домаку Ефрате, и сахраних је на путу за Ефрату, данашњи Витлејем.”
8 Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упита: „Ко су ови?”
9 Јосиф одговори своме оцу: „То су моји синови, које ми Бог даде овде.” Он рече: „Доведи ми их да их благословим.”
10 Израиљу беху очи помућене од старости, тако да није видео. Кад му их приведе, пољуби их и загрли.
11 Тада рече Израиљ Јосифу: „Нисам мислио да ћу видети твоје лице, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој!”
12 Јосиф их одмаче од колена његових и поклони се ничице.
13 Затим их узе обојицу, Јефрема десном руком – наспрам Израиљеве леве – а Манасију левом руком – наспрам Израиљеве десне – и примаче их к њему.
14 Међутим, Израиљ испружи десницу и стави је на главу Јефрему (који је био млађи), а леву руку на главу Манасији, иако је био првенац, укрстивши руке.
15 Тада благослови Јосифа говорећи: „Нека Бог по чијим су путевима ишли оци моји Авраам и Исак, Бог који ме је водио откад постах па до данас,
16 анђео који ме је избављао од сваког зла, нека ову децу благослови! Нека се име моје и мојих отаца Авраама и Исака кроз њих спомиње! Нека се намноже и рашире по земљи!”
17 Кад Јосиф виде да је његов отац положио десницу на главу Јефрему, не би му право, па ухвати за руку оца свога да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
18 Јосиф рече оцу своме: „Оче мој, немој тако. Ово је првенац, стави њему десницу на главу.”
19 Међутим, отац његов не хтеде и рече: „Знам ја, сине мој, знам. Од њега ће постати народ, и то велики. Само, млађи брат његов биће већи од њега и његово потомство ће бити мноштво народа.”
20 Тог дана их благослови и рече: „Кроз вас ће се Израиљци благосиљати и говорити: ‘Нека ти Бог да као Јефрему и Манасији!’” Тако постави Јефрема испред Манасије.
21 Израиљ рече Јосифу: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу отаца ваших.
22 Теби дајем један део више него браћи твојој, који узех мачем својим и луком својим из руку аморејских.”