Genesis 41
1 После две године усни фараон, као, он стоји поред Нила.
2 Кад, из реке изађе седам крава лепих и дебелих и почеше да пасу.
3 Затим, гле, после њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих и стадоше поред оних крава на обалу.
4 Ове ружне и мршаве краве прогуташе оних седам крава лепих и дебелих. Утом се фараон пробуди.
5 Он опет заспа и усни други сан, као, седам класова једрих и лепих израсте на једној стабљици.
6 После њих израсте седам класова штурих, осушених источним ветром.
7 Ови штури класови прогуташе оних седам једрих и добрих класова. Уто се фараон пробуди и схвати да је то био сан.
8 Ујутру фараон беше узнемирен у духу и сазва све гатаре и све мудраце египатске. Фараон им исприча своје снове, али нико није могао да му их протумачи.
9 Тада проговори фараонов главни пехарник: „Данас се сетих своје грешке.
10 Онда кад се фараон наљутио на слуге своје и ставио мене и главног пекара у затвор, у кућу заповедника страже,
11 уснисмо исте ноћи сан, ја и он, сваки са својим значењем.
12 Тамо је био с нама неки млади Јеврејин, слуга заповедника страже. Ми му испричасмо снове и он нам их сваком протумачи.
13 Како нам је рекао, тако се и збило: мене вратише на моје место, а онога обесише.”
14 Фараон тада посла по Јосифа и брзо га изведоше из затвора. Обријаше га, обукоше му нову одећу и појави се пред фараоном.
15 Тада фараон рече Јосифу: „Усних сан, а нико не може да га растумачи. Чуо сам да ти можеш да растумачиш сан чим га чујеш.”
16 Јосиф одговори фараону: „Не ја, него ће Бог дати прави одговор фараону.”
17 Тада фараон исприча Јосифу: „Усних, као, ја стојим поред реке на обали.
18 Кад, гле, из реке изађе седам крава добрих и лепих и почеше по обали да пасу.
19 Кад, после њих, изађе других седам крава, ружних и мршавих, каквих никад нисам видео у целој земљи египатској.
20 Ове мршаве и ружне прогуташе првих седам дебелих крава.
21 Иако су их прогутале, није се видело да им је ишта у трбуху. Биле су ружне као и пре. Утом се пробудих.
22 Затим опет у сну видех, као, на једној стабљици израсте седам једрих и лепих класова.
23 Потом исклија седам празних и штурих, сасушених источним ветром.
24 Ти штури класови прогуташе седам једрих класова. Испричао сам ово гатарима, али нико није могао да ми растумачи.”
25 Тада Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су исти. Бог јавља фараону шта ће учинити.
26 Седам лепих крава је седам година, а и седам једрих класова је седам година. То је исти сан!
27 Седам мршавих и ружних крава које за њима изађоше и седам штурих, источним ветром сасушених класова означава седам година глади.
28 То, као што рекох фараону, Бог саопштава фараону шта ће учинити.
29 Ево, доћи ће седам година врло родних целој земљи египатској.
30 Међутим, после њих настаће седам година глади, када ће се заборавити све обиље у земљи египатској и глад ће завладати земљом.
31 Неће се знати за оно обиље од глади која ће доћи, а биће врло велика.
32 То што је фараон двапут сањао значи да је Бог то сигурно наумио и да ће ускоро то учинити.
33 Него, нека сад фараон изабере разумног и мудрог човека и постави га над земљом египатском.
34 Нека фараон постави надзорника по земљи који ће скупљати петину по земљи египатској за време седам родних година.
35 Нека скупљају од свег жита у време седам родних година које ће доћи и нека у име фараоново скупљају жито и чувају га по градовима!
36 Тако ће залихе служити за храну у земљи у време седам година глади које ће доћи, да не пропадне земља од глади.”
37 Ове речи се свидеше фараону и свим његовим дворанима.
38 Зато фараон рече својим дворанима: „Зар бисмо могли да нађемо човека као што је овај, у коме је Дух Божји?”
39 Затим фараон рече Јосифу: „Пошто ти је Бог све ово открио, нема никога разумнијег и мудријег од тебе.
40 Ти ћеш бити над мојим домом и слушаће те сав мој народ. Само ћу овим троном бити изнад тебе.”
41 Тада рече фараон Јосифу: „Ево, постављам те над свом земљом египатском!”
42 Потом скиде фараон печатни прстен с руке и стави га Јосифу на руку. Затим га обуче у одећу од најфинијег лана и окачи му око врата златан ланац.
43 Онда га посади у кочије иза својих, а пред њим викаху: „Склањајте се!” Тако га постави над свом земљом египатском.
44 Још рече фараон Јосифу: „Ја сам фараон, али без тебе нико неће померити руку своју ни ногу своју у целој земљи египатској.”
45 Фараон надену име Јосифу Псонтомфаних и ожени га Асенетом, ћерком Потифере, свештеника онског. Јосиф обилажаше земљу египатску.
46 Јосифу је било тридесет година када је изашао пред фараона цара египатског. Ишавши у име фараоново, обиђе сву земљу египатску.
47 За седам родних година земља је рађала изобилно.
48 У тих седам година он је сабирао од сваке жетве у земљи египатској и чувао жито у градовима. У сваки град је доносио род са околних њива.
49 Тако Јосиф накупи веома много жита, као песка морског, тако да га преста мерити јер му не беше броја.
50 Док још не насташе године глади, родише се Јосифу два сина које му роди Асенета, ћерка Потифере, свештеника онског.
51 Јосиф даде име првенцу Манасија, говорећи: „Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свога.”
52 Другоме даде име Јефрем, говорећи: „Јер ме Бог учини родним у земљи невоље моје.”
53 Седам година изобиља прође у земљи египатској...
54 Наступи седам година глади, како је Јосиф и прорекао. У свим земљама је била глад, а у земљи египатској бејаше хлеба.
55 Кад је и у земљи египатској настала глад, завапи народ фараону за хлеб. Тада фараон рече Египћанима: „Идите к Јосифу, па шта он каже, тако радите!”
56 Пошто се глад прошири по свој земљи, отвори Јосиф житнице и продаваше Египћанима, јер глад поста велика и у земљи египатској.
57 Из свих земаља долажаху у Египат к Јосифу да купују жито јер је страшна глад завладала светом.