Genesis 37
1 Јаков је боравио у земљи у којој му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2 Ово су Јаковљеви потомци. Кад је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа, жене оца његовог. Јосиф је саопштавао оцу ружне ствари о њима.
3 Израиљ је волео Јосифа више од свих синова својих, јер је био дете његове старости, и начини му шарени огртач.
4 Кад његова браћа приметише да га њихов отац воли више од остале његове браће, замрзеше га тако да му нису могли ни лепу реч казати.
5 Једном Јосиф усни сан и исприча га браћи својој, а они га још више омрзнуше.
6 Он им рече: „Да чујете сан који сам уснио!
7 Као, везивали смо снопове усред поља и, гле, мој сноп се усправи и стаде право, а ваши снопови су ишли унаоколо и клањали су се моме снопу.”
8 Тада га браћа упиташе: „Хоћеш ли да царујеш над нама? Хоћеш ли да нам господариш?” Због његових снова и његових речи још више га замрзеше.
9 Потом опет усни сан и исприча га браћи својој: „Усних сан, као, Сунце, Месец и једанаест звезда ми се клањаху!”
10 Кад је то испричао оцу своме и браћи својој, отац га прекори и рече му: „Шта значи тај сан који си сањао? Да нећемо доћи ја и мајка твоја и браћа твоја да ти се клањамо до земље?”
11 Браћа су била суревњива, али је отац памтио те речи.
12 Касније, браћа отидоше да напасају стада свога оца близу Сихема.
13 Тада Израиљ рече Јосифу: „Зар не чувају браћа твоја стада код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима.” Он рече: „Ево ме!”
14 Он му рече: „Иди и види како су ти браћа и како је стока, па ми јави.” Тада га испрати из хевронске долине и он пође према Сихему.
15 Неки човек га срете како лута пољем, па га упита: „Шта тражиш?”
16 Он му одговори: „Тражим браћу своју. Молим те, реци ми где они напасају стада.”
17 Човек му рече: „Отишли су одавде. Чуо сам да су рекли: ‘Хајдемо у Дотаим.’” Онда Јосиф пође за браћом својом и нађе их у Дотаиму.
18 Они га угледаше издалека и, пре него што је дошао до њих, почеше се договарати да га убију.
19 Рекоше један другоме: „Ено оног сањара!
20 Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у неку јаму, па ћемо казати да га је дивља звер растргла. Онда ћемо видети шта ће бити с његовим сновима.”
21 Међутим, Рувим, кад то чу, хтеде да га спасе из њихових руку и рече: „Немојте да га убијемо!
22 Немојте да проливамо крв! Баците га у јаму у пустињи, али не дижите руке на њега!” Он је мислио да га избави из њихових руку и да га врати оцу.
23 Кад Јосиф дође до браће своје, свукоше његову одећу и шарени огртач који је имао.
24 Ухватише га и бацише у јаму, у којој није било воде.
25 Затим седоше да ручају. Подигавши очи, угледаше поворку Исмаиљаца како иде из Галада с камилама натовареним зачинима, балсамом и миришљавом смолом према Египту.
26 Тада рече Јуда својој браћи: „Шта имамо од тога ако брата свога убијемо и сакријемо злочин?
27 Хајде да га продамо Исмаиљцима, па да не дижемо руке на њега, јер је ипак наш брат, наше тело.” Браћа његова га послушаше.
28 Кад су мадијански трговци пролазили, браћа извадише Јосифа из јаме и продаше га Исмаиљцима за двадесет сребрника и они одведоше Јосифа у Египат.
29 Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју.
30 Потом се врати браћи својој и рече: „Нема детета! Куда ћу ја сад?!”
31 Они узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и умочише огртач у крв.
32 Затим послаше огртач оцу његовом поручивши: „Ево шта смо нашли! Види да ли је то огртач твога сина или није?”
33 Он га позна и рече: „То је огртач мога сина! Љута га је звер растргла! Јосиф је растргнут!”
34 Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим.
35 Сви његови синови и све његове ћерке дођоше да га теше, али се он не могаше утешити, него говораше: „С тугом ћу сићи к своме сину у шеол.” Тако га је отац оплакивао.
36 Мадијанци продадоше Јосифа у Египту Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику страже.