Genesis 34
1 Дина, ћерка Лијина, коју је родила Јакову, изађе да гледа девојке тог краја.
2 Угледа је Сихем, син Емора Евејина, владара те земље, узе је, леже с њом и узе јој невиност.
3 Међутим, његово срце приону за Дину, ћерку Јаковљеву, заволе је и умиљаваше јој се.
4 Тада Сихем рече Емору, оцу своме: „Ожени ме оном девојком!”
5 Јаков сазна да је он осрамотио његову ћерку Дину, а синови његови беху у пољу с његовом стоком. Јаков оћута док они не стигоше.
6 Емор, отац Сихемов, дође к Јакову да се с њим договори.
7 Кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше вест, били су ојађени и врло љути што он учини недело у Израиљу легавши с Јаковљевом ћерком, што не приличи.
8 Тада им Емор рече: „Мој син Сихем срцем приону за вашу кћер. Дајте му је за жену!
9 Опријатељите се с нама! Дајте нам своје ћерке, а ви узимајте наше!
10 Останите, живите с нама, земља вам је отворена и стичите имања!”
11 Затим рече Сихем њеном оцу и њеној браћи: „Да нађем милост пред вама, што год кажете, даћу вам!
12 Тражите од мене колико год хоћете поклона и дара! Даћу вам што год затражите, само ми дајте девојку за жену!”
13 Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину.
14 Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота.
15 Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци.
16 Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ.
17 Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.”
18 Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину.
19 Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку.
20 Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако:
21 „Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима.
22 Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани.
23 Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!”
24 Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се.
25 Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце.
26 Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше.
27 Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра.
28 Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу.
29 Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише.
30 Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.”
31 Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”