Genesis 31
1 Јаков сазнаде да синови Лаванови говоре: „Јаков узе сва добра нашег оца и од његовог добра стече све оно богатство.”
2 Примети Јаков и на лицу Лавановом да није као што је било раније.
3 Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.”
4 Онда Јаков позва Рахиљу и Лију у поље код свога стада.
5 Рече им: „Ја видим на лицу вашега оца да није према мени као раније, али је Бог оца мога био са мном.
6 Ви знате да сам оцу вашем служио колико сам могао.
7 Ваш отац ме је ипак варао и мењао ми плату десет пута. Међутим, Бог му не даде да ме оштети.
8 Кад је он рекао: ‘Свака шарена нека ти буде плата’, онда се младило све шарено, а кад је рекао: ‘Све тачкасто нека ти буде плата’, онда се младило све тачкасто.
9 Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени.
10 Једном, кад се стока парила, видех у сну да јарци који су наскакали бејаху пругасти, тачкасти и шарени.
11 Тада ми у сну рече анђео Божји: ‘Јакове!’ Ја одговорих: ‘Ево ме!’
12 Он онда рече: ‘Подигни очи и погледај: сви јарци који наскачу су пругасти, тачкасти и шарени. Ја сам видео шта ти све ради Лаван.
13 Ја сам Бог из Ветиља, где си прелио камен и где си ми учинио завет. Устани сада, иди из ове земље и врати се у свој завичај.’”
14 Тада рекоше Рахиља и Лија: „Зар имамо још наследства у дому оца свога?
15 Зар нас није гледао као туђине кад нас је продао, а онда је јео и наш новац?
16 Све богатство које је Бог узео оцу нашем, наше је и наше деце. Зато учини како ти је Бог казао.”
17 Тада се Јаков подиже и стави своју децу и своје жене на камиле.
18 Онда поведе сву стоку своју и све своје благо које је стекао у Падан-Араму и пође к Исаку, оцу своме, у земљу хананску.
19 Лаван је био отишао да стриже своје овце, а Рахиља украде божанске кипове свога оца.
20 Јаков је преварио Лавана Арамејца, јер му није наговестио да хоће да оде.
21 Он побеже са свим што му је припадало, пређе реку и упути се према гори Галаду.
22 Трећег дана јавише Лавану да је Јаков побегао.
23 Он поведе са собом своју браћу, пође за њим у потеру и сустиже га на гори Галаду.
24 Међутим, Бог се јави Лавану Арамејцу у сну и рече му: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.”
25 Уто Лаван стиже Јакова. Јаков беше разапео свој шатор на гори, а Лаван са својом браћом разапе свој на гори Галаду.
26 Тада Лаван рече Јакову: „Шта то уради? Зашто ме превари и одведе моје ћерке као да су мачем отете?
27 Зашто кришом побеже, превари ме и не обавести ме? Испратио бих те с весељем, песмама, бубњевима и тамбурама.
28 Ниси ми дао ни да изљубим своје унуке и ћерке! Глупо си урадио!
29 Могао бих вам наудити, али Бог оца вашег ноћас ми рече: ‘Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.’
30 Сад кад си већ отишао јер си се ужелео дома оца свога, зашто си украо моје кипове?”
31 Јаков одговори Лавану: „Бојао сам се да ћеш силом отети своје ћерке.
32 А кипове у кога нађеш, тај нека погине! Пред нашом браћом тражи шта је твоје и узми!” Јаков није знао да их је Рахиља украла.
33 Лаван уђе у Јаковљев шатор, па у Лијин шатор, у шатор две слушкиње, али ништа не нађе. Изашавши из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин шатор.
34 Рахиља је била узела кипове и сакрила их под седло своје камиле, па седе на њих. Лаван је преметао по шатору и не нађе их.
35 Она рече своме оцу: „Немој се љутити, господару, што не могу да стојим пред тобом из женских разлога.” Он је тражио, али не нађе кипове.
36 Тада се Јаков расрди, прекори Лавана и рече му: „Шта сам учинио, шта сам скривио да ме тако прогањаш?
37 Претурао си све моје ствари и шта си нашао из своје куће? Стави то пред мој и свој род, па нека они пресуде међу нама.
38 Ево, двадесет година сам провео код тебе. Твоје овце и твоје козе нису се јаловиле, нити сам јео овнова из твога стада.
39 Што су звери растргле, нисам доносио, већ сам накнађивао. Тражио си од мене што је украдено дању или ноћу.
40 Дању ме притискала врућина, а ноћу хладноћа, и ниједном не заспах.
41 Ево, двадесет година сам био у твојој кући! Служио сам ти четрнаест година за твоје две ћерке, а шест година за твоју стоку! Десет пута си ми мењао плату!
42 Да није са мном био Бог оца мога, Бог Авраамов, Онај кога се бојао Исак, отпустио би ме празних руку. Само, Бог је видео моју муку и дело мојих руку, па је ноћас пресудио.”
43 Тада Лаван одговори Јакову: „Ове ћерке су моје ћерке, ова деца су моја деца, ова стада су моја стада и све што видиш и моје је! Па шта бих ја данас чинио овим својим ћеркама или њиховој деци, коју су родиле?
44 Хајде да склопимо савез, ја и ти, да то буде сведочанство између мене и тебе!”
45 На то Јаков узе један камен и усправи га као споменик.
46 Тада Јаков рече својој родбини: „Скупите камења!” Они накупише, поређаше на гомилу и на њој једоше.
47 Лаван га прозва Јегар Сахадута, а Јаков га назва Галед.
48 Онда Лаван рече: „Нека овај споменик буде данас сведочанство између мене и тебе!” Зато се прозва Галед.
49 Прозва се и Миста, јер Лаван рече: „Нека Господ гледа између тебе и мене кад будемо раздвојени.
50 Ако будеш угњетавао моје ћерке или ако узмеш још жена, пази се, неће човек бити међу нама, већ ће Бог бити сведок између мене и тебе!”
51 Затим Лаван рече Јакову: „Гледај ову гомилу, то је споменик који сам подигао између себе и тебе.
52 Ова гомила и овај стуб нека буду јемац да ни ја нећу прећи преко к теби са злом намером нити ти к мени преко ове гомиле и овог стуба.
53 Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њихових отаца, нама буду судије!” Јаков се још закле Оним кога се бојао његов отац Исак.
54 Тада Јаков принесе жртву на гори и позва своју родбину да једе. После јела проведоше ноћ на гори.
55 Рано ујутру уста Лаван, изљуби своју унучад и ћерке своје и благослови их, па затим пође да се врати у свој крај.