Genesis 28
1 Исак дозва Јакова, благослови га и заповеди му: „Немој да се жениш женом од хананских кћери.
2 Устани и иди у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца мајке твоје, па се оданде ожени неком од кћери Лавана, брата твоје мајке.
3 Бог Свемогући нека те благослови, нека те учини плодним и бројним, тако да од тебе постане мноштво народа.
4 Нека ти да благослов Авраамов, теби и потомству твоме, да задобијеш земљу у којој боравиш као дошљак, коју Бог предаде Аврааму.”
5 Тако Исак испрати Јакова и он пође у Падан-Арам к Лавану, сину Ватуила Арамејца, брату Ревеке, мајке Јаковљеве и Исавове.
6 Исав је видео како Исак благосиља Јакова и како га је послао у Падан-Арам да се тамо ожени и како му је, благосиљајући га, заповедио: „Немој да се ожениш женом од ћерки хананејских.”
7 Виде да је Јаков послушао оца свога и мајку своју и да је отишао у Падан-Арам.
8 Тада, увидевши да кћери хананејске нису по вољи Исаку, оцу његовом,
9 отиде Исав к Исмаилу, те се, осим својих жена, ожени Маелетом, ћерком Исмаила, сина Авраамова, сестром Навајотовом.
10 Јаков пође од Вирсавеје и упути се у Харан.
11 Он дође на једно место и ту заноћи јер сунце беше зашло. Узе камен на том месту, стави га под главу и ту заспа.
12 Тада усни, као лестве које стајаху на земљи, а врхом дотицаху небо и, гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху.
13 Господ бејаше на врху и рече: „Ја сам Господ, Бог твога оца Авраама и Бог Исаков! Ту земљу на којој спаваш даћу теби и потомству твоме.
14 Потомака ће твојих бити као праха на земљи, тако да ћеш се раширити на запад, исток, север и југ и кроз тебе и кроз твоје потомке биће благословени сви народи.
15 Ево, ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш и вратићу те у ову земљу јер те нећу оставити док не испуним што сам ти обећао!”
16 Јаков се пробуди из сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја не знадох!”
17 Он се уплаши и рече: „Како је страшно ово место! Заиста је овде кућа Божја и овде су врата небеска!”
18 Јаков уста ујутру рано, узе камен који је био ставио себи под главу, усправи га за спомен и прели га уљем.
19 То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз.
20 Тада Јаков учини завет говорећи: „Ако Бог буде са мном, сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одеће да се облачим,
21 ако се мирно вратим у дом оца мога, Господ ће ми бити Бог!
22 Овај камен који подигох за спомен биће дом Божји. Од свега што ми даш, десетак ћу дати Теби!”