Genesis 26
1 У земљи настаде глад друкчија од пређашње, која је била у време Авраамово, па Исак оде Авимелеху, цару филистејском, у Герар.
2 Господ му се јави и рече: „Не силази у Египат, него борави у земљи коју ћу ти показати.
3 У тој земљи се настани, ја ћу бити с тобом и благословићу те. Теби и твоме потомству даћу све ове крајеве да испуним заклетву коју сам дао Аврааму, оцу твоме.
4 Умножићу твоје потомство као звезде на небу и даћу потомству твоме све ове земље, тако да ће кроз твоје потомство бити благословени сви народи на земљи.
5 То је зато што је Авраам слушао глас мој и покоравао се мојим заповестима, наредбама, правилима и законима.”
6 Тада Исак оста у Герару.
7 Кад су се мештани распитивали за жену његову, он рече да му је сестра. Бојао се да каже да му је жена јер је мислио да ће га мештани убити због Ревеке, која је била лепа.
8 После дужег времена цар филистејски Авимелех једном погледа кроз прозор и опази како Исак милује своју жену Ревеку.
9 Тада Авимелех дозва Исака и рече му: „Па то ти је жена! Како си могао да кажеш да ти је сестра?” Исак му одговори: „Рекао сам тако јер сам мислио да ћу због ње погинути.”
10 Авимелех рече: „Шта си нам то урадио? Могло се лако десити да неко из народа легне с твојом женом, па би нас увалио у грех.”
11 Онда Авимелех заповеди свему народу говорећи: „Ко се дотакне овог човека или жене његове, биће погубљен.”
12 Кад Исак посеја у тој земљи, те године роди му стоструко, јер га Господ благослови.
13 Обогати се човек и стално напредоваше, тако да поста веома богат.
14 Имао је стада ситне и крупне стоке и много слуга, па су му Филистејци завидели.
15 Зато су Филистејци затрпавали све бунаре које су слуге његовог оца ископале у Авраамово време и засули земљом.
16 Тада и Авимелех рече Исаку: „Иди од нас јер си постао много моћнији од нас.”
17 Тако Исак оде оданде и разапе свој шатор у долини герарској и настани се онде.
18 Исак поче откопавати бунаре који су били ископани у време његовог оца Авраама, а које су Филистејци затрпали после Авраамове смрти. Дао им је иста имена као и његов отац.
19 Међутим, слуге Исакове копајући у долини нађоше бунар с врелом.
20 Тада се пастири герарски посвађаше са Исаковим пастирима говорећи: „Вода је наша!” Он даде име врелу Свађа, јер су се ту посвађали.
21 Потом његове слуге ископаше други бунар, око кога су се опет препирали, па га зато назва Непријатељство.
22 И одатле се одсели и ископа још један бунар. Око њега се нису свађали, па га назва Ширина, и објасни: „Господ нам даде пространство да се раширимо по земљи.”
23 Оданде се попе у Вирсавеју.
24 Ту ноћ јави му се Господ и рече: „Ја сам Бог оца твога Авраама. Не бој се јер сам ја с тобом! Тебе ћу благословити и умножити твоје потомство због Авраама, слуге свога.”
25 Он подиже онде жртвеник, призва име Господње, разапе онде свој шатор, а слуге Исакове ископаше онде бунар.
26 Тада дође Авимелех из Герара с Охозатом, пријатељем својим, и с Фихолом, војним заповедником.
27 Исак их запита: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?”
28 Они одговорише: „Сад смо увидели да је Господ с тобом, па рекосмо да заклетва буде међу нама, између нас и тебе и да склопимо савез с тобом.
29 Ти нама нећеш чинити зла као што ни ми тебе нисмо злостављали, него смо увек с тобом лепо поступали и отпустили те с миром, а благослов Господњи је био над тобом.”
30 Тада их он угости, па су јели и пили.
31 Рано ујутру заклеше се једни другима. Потом их Исак отпусти и они од њега одоше с миром.
32 Истог дана дођоше Исакове слуге и казаше му за бунар који ископаше и рекоше му: „Нашли смо воду!”
33 Он му даде име Заклетва. Зато је име оном граду Вирсавеја до данашњег дана.
34 Кад је Исаву било четрдесет година, узе за жене Јудиту, ћерку Веоха Хетејина, и Васемату, ћерку Елона Хетејина.
35 Оне су биле узрок огорчења Исака и Ревеке.