Genesis 2
1 Тако се довршише небо и земља и сва војска њихова.
2 Бог доврши до седмог дана своје дело које учини и почину у седми дан од свега дела свога које учини.
3 Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свег дела свога које учини.
4 То је постанак неба и земље, кад су стварани. Кад Господ Бог створи земљу и небо,
5 не беше на земљи никаквог пољског растиња, нити је никло икакво пољско биље, јер Господ Бог још не пусти дажд на земљу, нити беше човека да обрађује земљу.
6 Међутим, пара се подизала са земље и натапала сву земљу.
7 Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива.
8 И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и у њега постави човека кога начини.
9 Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла.
10 Вода је истицала из Едена и натапала врт, а одатле се гранала у четири реке.
11 Првој је име било Фисон и она тече свом земљом евилском, у којој има злата.
12 Злато те земље је добро, а тамо има и бдела и оникса.
13 Другој реци је име Геон и она тече кроз сву земљу Хус.
14 Трећој реци је име Хидекел и тече источно од Асирије, а четврта је Еуфрат.
15 Господ Бог узе човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува.
16 Тада Господ Бог заповеди човеку: „Једи слободно са сваког дрвета у врту.
17 Међутим, с дрвета познања добра и зла нипошто не једи, јер у који дан с њега окусиш сигурно ћеш умрети!”
18 Потом рече Господ Бог: „Није добро да човек буде сам; да му начиним помоћника сличног њему.”
19 Јер, Господ Бог начини од земље све животиње пољске и све птице небеске и приведе их човеку да види како ће коју назвати, па како их човек назове, тако да им буде име.
20 Тако човек надену име свој стоци, свим птицама небеским и свакој звери пољској. Међутим, човеку се не нађе помоћник сличан њему.
21 Тада Господ Бог пусти дубок сан на човека, који заспа, па му узе једно ребро, а место попуни месом.
22 Затим Господ Бог начини жену од ребра које је узео човеку, па је доведе човеку.
23 Тада човек рече: „Гле, ево кости од мојих костију и месо од мога меса! Нека се зове човечица јер је од човека узета!”
24 Стога ће човек оставити оца свога и мајку своју и припојиће се жени својој и постаће једно тело.
25 Њих двоје бејаху голи, човек и његова жена, али се нису стидели.