Genesis 11
1 Тада су на целој земљи били један језик и исте речи.
2 Кад су се људи селили са истока, нађоше равницу у земљи сенарској и ту се настанише.
3 Тада рекоше један другом: „Хајде да правимо плоче и да их печемо!” Те опеке су им служиле уместо камена, а асфалт уместо малтера.
4 Потом рекоше: „Сазидајмо себи град и кулу којој ће врх бити до неба, да стекнемо име да се не бисмо расејали по земљи.”
5 Тада се Господ спусти да види град и кулу које су подизали синови човечји.
6 Господ рече: „Гле, један народ и један језик међу њима! Ово је тек почетак њихових дела. Сада их ништа неће спречити да ураде што год науме.
7 Хајде да сиђемо и да им пометемо језик да не разумеју један другог!”
8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, па не сазидаше град.
9 Зато се зове Вавилон, јер је онде Господ помешао језике свима на земљи и одатле их раселио у све крајеве.
10 Ово је Симово потомство: кад је Симу било сто година, две године после потопа, роди му се Арфаксад.
11 Пошто доби Арфаксада, Сим је живео пет стотина година рађајући синове и кћери.
12 Кад је Арфаксаду било тридесет пет година, роди му се Сала.
13 Пошто доби Салу, Арфаксад је живео четири стотине и три године рађајући синове и кћери.
14 Кад је Сали било тридесет година, роди му се Евер.
15 Пошто доби Евера, Сала је живео четири стотине и три године рађајући синове и кћери.
16 Кад су Еверу биле тридесет четири године, роди му се Фалек.
17 Пошто доби Фалека, Евер је живео четири стотине тридесет година рађајући синове и кћери.
18 Кад је Фалеку било тридесет година, роди му се Реу.
19 По рођењу Реувом, живео је Фалек двеста девет година рађајући синове и кћери.
20 Кад су Реуу биле тридесет две године, роди му се Серух.
21 Пошто је добио Серуха, поживео је Реу двеста седам година рађајући синове и кћери.
22 Кад је Серуху било тридесет година, роди му се Нахор.
23 Пошто је добио Нахора, живео је Серух двеста година рађајући синове и кћери.
24 Кад је Нахору било двадесет девет година, роди му се Тара.
25 Пошто је добио Тару, живео је Нахор сто деветнаест година рађајући синове и кћери.
26 Кад је Тари било седамдесет година, родише му се Аврам, Нахор и Аран.
27 Ово је Тарина повест: Тара доби Аврама, Нахора и Арана, а Аран роди Лота.
28 Аран умре пре Таре, оца свога, у завичају своме у Уру халдејском.
29 Аврам и Нахор се оженише. Аврамовој жени беше име Сара, а Нахоровој Мелха, која је била ћерка Арана, оца Мелхе и Јесхе.
30 Сара је била нероткиња, није имала деце.
31 Тара узе свога сина Аврама, свог унука Лота, сина Арановог, своју снаху Сару, жену свога сина Аврама, па пођоше заједно из Ура халдејског у земљу хананску. Кад стигоше до Харана, онде се настанише.
32 Тара поживе двеста пет година и умре у Харану.