Ezra 9
1 После тога дођоше ми поглавари и рекоше: „Народ Израиљев, свештеници и левити нису се одвојили од народа земље и гадости њихових, од Хананаца, Хетејаца, Ферезејаца, Јевусејаца, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца.
2 Они су узимали кћери њихове за себе и за синове своје, тако да се помеша свето семе с народима земље. Поглавари и старешине први су у том преступу.”
3 Кад сам то чуо, раздерао сам одећу своју и огртач свој, чупао сам косу и браду своју и седох тужан.
4 Сви који су се бојали речи Божје сакупише се око мене због греха оних који су се вратили из ропства. Ја сам остао седећи утучен до жртве вечерње.
5 О вечерњој жртви устадох потресен, раздеране одеће и огртача, падох на колена и раширих руке своје ка Господу, Богу своме.
6 Тада рекох: „Боже мој! Стидим се и бојим се да подигнем очи своје ка теби, Боже мој! Безакоња наша намножише се преко главе и греси наши нарастоше до неба.
7 Од времена отаца својих до данас над нама је кривица велика. Због грехова наших били смо предани ми, цареви наши и свештеници наши у руке царева земаљских, под мач, у ропство, опљачкани и осрамоћени као што је и данас.
8 А сада, за кратко време, дође нам милост Господа, Бога нашег, да нас остане остатак и даде нам уточиште у свом месту светом, да би нам просветлио очи наше Бог наш и дао нам мало живота у ропству нашем.
9 Ми смо робови, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским. Подигли смо храм Бога свога, обновили рушевине и добили уточиште у Јудеји и у Јерусалиму.
10 Шта сада да кажемо, Боже наш, после свега? Оставили смо заповести своје,
11 које си нам наредио преко слугу својих, пророка, речима: ‘Земља у коју идете да је наследите нечиста је земља због гадости народа земаљских, због гнусоба којим су је испунили до краја у нечистоти својој.
12 Зато кћери своје не дајте за синове њихове и кћери њихове не узимајте за синове своје. Немојте да тражите њихов мир и срећу никада да бисте се оснажили, јели најбоље плодове земље и оставили је у наслеђе синовима својим довека.’
13 После свега што дође на нас због злих дела наших и велике кривице наше, ти си нас, Боже наш, прекорео мање него што греси наши заслужују. Оставио си нам овај остатак.
14 Зар ћемо и даље преступати заповести своје и дружити се с гадним народима овим?
15 Господе, Боже Израиљев! Ти си праведан јер је претекао остатак данас. Ево, ми смо пред тобом с кривицом својом, иако због ње не бисмо могли стајати пред тобом!”