1Потом им на уши гласно повика говорећи: „Приђите ви који ћете казнити град, свако са смртоносним оружјем својим у руци!”
2И, гле, дођоше шесторица људи од горњих врата, која су према северу, сваки са својим смртоносним оружјем у руци. Један човек међу њима био је обучен у ланено платно, с писарским прибором о боку. Они дођоше и стадоше уз бронзани жртвеник.
3Слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима је била, према прагу храма и позва човека обученог у ланено платно, који је имао писарски прибор о боку.
4Господ му рече: „Иди поред града, поред Јерусалима, и обележи словом тав чела људи који тугују и плачу због гадости које се у њему чине!”
5Другима рече на моје уши: „Пођите за њим градом и убијајте немилосрдно! Нека се не сажале очи ваше и нека се не смилују.
6Побијте старце, младиће, девојке, децу и жене до истребљења! Међутим, на коме буде слово тав, њега не дирајте! Почните од мог светилишта!” И они почеше од старешина који су били пред храмом.
7Он им рече: „Оскрнавите храм и напуните предворје лешевима! Пођите!” Они изађоше и почеше убијати градом.
8Док су они убијали, ја сам остао. Бацих се ничице и завапих: „Јао, Господе, Господе! Зар ћеш уништити сав остатак Израиљев да искалиш над Јерусалимом гнев свој?”
9Он ми одговори: „Превелико је безакоње дома Израиљевог и Јудиног. Земља је пуна крви, а град је пун злочина јер говоре: ‘Господ је напустио земљу! Господ не види!’
10Зато се неће сажалити око моје, нити ће се смиловати, на главе ћу им њихове сручити дела њихова!”
11И, гле, човек обучен у ланено платно, који је имао писарски прибор о боку, објави говорећи: „Учинио сам онако како си ми заповедио!”