Ezekiel 31
1 Једанаесте године трећег месеца, првога дана, дође ми реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји, реци фараону, цару египатском, и народу његовом: ‘На шта личиш у величини својој?
3 Ето, Асир је био кедар ливански, лепих грана, густог лишћа, високог стабла, врх му је до облака допирао.
4 Вода га је натапала, бездан га узвиси. Реке су текле око стабла његовог, а рукавци су се разливали према свем дрвећу пољском.
5 Зато је растом надвисио сва дрвета пољска. Раширише му се гране и крошња му се распростре од воде обилне која га је напајала.
6 По гранама су свијала гнезда птице небеске, а под крошњом његовом легле су се све звери пољске. У хладу су његовом боравили варвари многи.
7 Био је леп величином својом и ширином грана својих. Корен му је допирао до вода дубоких.
8 Нису га заклањали ни кедрови у врту Божјем. Нису се могли поредити ни чемпреси с гранама његовим, ни јавори нису били као крошња његова. Ниједно дрво у врту Божјем не беше му по лепоти равно.
9 Украсио сам га мноштвом грана, тако да су му завидела сва дрвета еденска у врту Божјем.’”
10 Зато овако говори Господ Господ: „Зато што се погордио, што је високо нарастао, до облака досеже, занесе му висина срце.
11 Зато га предах у руке варварима врховним да учине с њим шта хоће. Њега сам одбацио.
12 Туђинци, врховни међу варварима, посекоше га и оборише. Гране му попадаше по брдима и свим долинама. Гранчице му се поломише по свим увалама. Сви народи земаљски напустише хлад његов и удаљише се од њега.
13 На пањ његов слетеше све птице небеске, а међу гранама његовим настанише се све звери пољске.
14 То је зато да се ниједно дрво покрај воде не поноси висином својом и врх свој до облака да не уздиже. Ниједно дрво које црпи воду нека се не горди висином својом. Сви силници су смрти предати, бачени у област подземну, међу синове људске који у гроб силазе.”
15 Овако говори Господ Господ: „У дан кад он у подземље сиђе, у знак жалости покрих бездан због њега и зауставих реке његове. Стадоше воде силне, Ливан се тугом огрну и увенуше за њим сва дрвета пољска.
16 Праском пада његовог протресох варваре кад га у подземље свалих, код оних што су у гроб сишли. Тада су се тамо утешила сва дрвета еденска, најбоља и најлепша на Ливану, где су црпила воду.
17 Они сиђоше с њим у подземље, ка онима који су мачем побијени, који су у хладу боравили међу варварима.
18 С којим си се међу дрвећем еденским могао поредити славом и величином? А, ипак, бићеш оборен с дрвећем еденским у место подземља. Лежаћеш с необрезанима, међу онима који су мачем посечени. То су фараон и људи његови”, говори Господ Господ.