Ezekiel 29
1 Године десете десетог месеца, дванаестог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји! Окрени лице своје ка фараону, цару египатском, и пророкуј против њега и против целог Египта.
3 Говори и реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ево ме против тебе, фараоне, царе египатски, ти, крокодиле велики, који лежиш усред река својих! Ти кажеш: Река је моја, ја сам је начинио!
4 Зато ћу ти ставити удицу у чељуст и учинићу да се рибе из рукаваца твојих нахватају на крљушти твоје. Извући ћу те из рукаваца твојих са свим рибама из рукаваца твојих, које су се нахватале на крљушти твоје.
5 Бацићу те у пустињу, тебе и све рибе из рукаваца твојих. Пашћеш на ледину пољску, нећеш се подићи, нити ће те покопати. Даћу да те прождеру звери земаљске и птице небеске.
6 Тада ће схватити сви становници Египта да сам ја – Господ. Они су штап од трске дому Израиљевом.
7 Кад те ухвате руком, ти се сломиш и раздереш им ране. Кад се наслоне на тебе, ти се пребијеш и бедра им прободеш.’”
8 Зато овако говори Господ Господ: „Ево, пустићу на тебе мач и истребићу из тебе људе и стоку.
9 Опустеће и сасушиће се земља египатска и схватиће да сам ја – Господ, јер је казала: ‘Река је моја, ја сам је начинио!’
10 Зато, ево ме против тебе и рукаваца твојих. Претворићу земљу египатску у пустош и у пустињу од куле Син до границе са Етиопијом.
11 Преко ње неће прелазити ни нога људска, ни нога животињска. Биће четрдесет година ненастањена.
12 Учинићу да земља египатска буде више опустошена од опустошених земаља, а градови њени да буду горе разрушени од разваљених градова у току четрдесет година. Расејаћу Египћане међу варваре и распршићу их по земљама.”
13 Јер овако говори Господ Господ: „Кад прође четрдесет година, скупићу Египћане из народа међу којима су били расејани.
14 Вратићу изгнанике египатске, вратићу их у земљу Патрос, постојбину њихову, да оснују мало царство.
15 Биће мање од осталих царстава и неће се издићи изнад варвара. Смањићу га да не влада више варварима
16 и да не буде узданица дому Израиљевом. Довешћу му у памет кривицу док је трчао за њима. Тада ће схватити да сам ја – Господ Господ.”
17 Двадесет седме године првога месеца, првога дана, дође ми реч Господња говорећи:
18 „Сине човечји! Цар вавилонски Навуходоносор дао је тежак задатак својој војсци опседајући Тир. Свака глава оћелави и свако се раме огули. Међутим, никакве користи не доби ни он, ни војска његова од те опсаде.”
19 Зато овако говори Господ Господ: „Ево, даћу Навуходоносору, цару вавилонском, земљу египатску. Он ће отети њено богатство, опљачкаће благо, награбиће плен, и то ће бити плата војсци његовој.
20 За труд око опсаде у моје име, даћу му земљу египатску”, говори Господ Господ.
21 „У онај дан ћу дати снагу дому Израиљевом, а теби ћу отворити уста међу њима. Тада ће схватити да сам ја – Господ!”